Ustanak (31. avgust – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Verujem, ne verujem – pevao bi Bajaga, a ja bih rekao samo: Nemoguće je moguće, samo kod nas. U prelepom gradu koji je veliko blago naše zemlje, gde se jedu najbolji ćevapi a spremaju nalepše, najukusnije i najmirisije mantije, a gde žive moji prijatelji Unal, Kemo, Zoran, Saša ili Erko desila se neviđena bruka. Jedna utakmica napravila je veliku štetu. Nije se tu, kako reče jedan nepoznati bloger, ni slovo S od sporta a ni F od fudbala dalo videti. Opšta makljaža, podele na „naše“ i „njihove“, skandiranja Turskoj, s druge strane Velikoj Srbiji, bacanja u trans mržnje prema svemu ponajviše razumu i toleranciji izazivaju nelagodu, zašto ne neći i veliku brigu među normalnim ljudima. Šta se dešava, da li su ovo novi ratni pokliči koji unose strah da manjina nastrada pred većinom, gde se na jednom terenu uz ucene i pretnju preliva sva frustracija ili nedostatak pameti koju nismo stekli posle ratova devedesetih? Političari su ovo iskoristili da predlože mere po kojima će ih biračko telo prepoznati na nekim sledećim izborima a običan svet je skupio svoja ramena i ćuti. S jedne strane kordoni, s druge sudija na terenu, s treće oni koji viču da oni drugi razumeju da su nepoželjni na zemlji koju gaze. Dok krivimo one druge, prvi će dobiti krila, ako pokudimo prve, drugi će osetiti da su važniji i eto nama umesto sporta razbijenih glava, noseva, uništenih terena i stadiona, slogana o klanju i žicama, ili o Turcima i Kosovu „kraj Srbije“. Opet smo izorali plodno tlo mržnje prema drugačijem a sve zbog usijanih glava sa obe nazovimo ih suprotstavljene strane. Premijer putuje u Novi Pazar, najavio je. Umesto velikih reči i vatrenih govora, svestan je, neophodna je hladna glava i što više konkretnih mera, ponajviše novih radnih mesta. A verujem i da je svestan dokle nas može odvesti ovo bezumlje – pravo na Maksimir s početka devedesetih.

Dobro jutro!

1

(Foto: sandzakavaz.rs, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s