Ustanak (16. septembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Ovih dana pojavila se vest da su počeli da stižu pozivi iz vojnih odseka mladićima, ali i onima koji su to odavno bili. Tumačenje je da tako mora, jer svaki punoletan građanin Srbije iako ne mora da služi vojsku, mora da bude uveden u vojnu evidenciju, ali i da zaduži neophodnu opremu za slučaj ratne opasnosti. Ratovi su, daj bože, odavno iza nas, oni su nam i pokvarili nekadašnju tradiciju ispraćaja regruta, jer se sada u Srbiji veoma mali broj mladića odužuje otadžbini.

Nekada je to bilo drugačije. Prvo je stizao poziv da se do 24 časa određenog datuma regrut mora javiti u kasarnu. Posle ciktanja strina, ujni, vedrog i ponositog ali pomalo zabrinutog pogleda roditelja, kretalo je pripremanje ispraćaja. Angažovani su čuveni narodni pevači, pod šatrom je umelo da skupi nekoliko stotina rođaka, prijatelja i komšija, a nije izostajalo brdo hrane sa sve pečenim prasićima, jaganjicima pa i pokojim govečetom. Skupljao se novac za regruta da mu se nađe, devojke su plakale, pisale duga pisma i čekale da se voljeni vrati što pre. Čuveni pozdrav „sitno, septembar, decembar, mart, maj“ još odzvanja u ušima sada već omatorelih bivših vojnika, a onda je sve izgubilo smisao.

Posle rata u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, na Kosovu, stigli smo do toga da sami sebi uništimo ono što je značilo čast, poštenje i potvrdu muškosti. Ukinuli smo obavezno služenje vojnog roka, i ostali uskraćeni za mnogo toga, ponajviše uspomene. Pre neki dan mi je bivši klasić poslao fotku kasarne u kojoj smo zajedno služili vojni rok, i obuzela me seta. Ništa nije kao što je bilo pre tridesetak godina. Mi smo se promenili, promenila se nekadašnja kasarna, a sećanja su ostala. Uprkos svemu. Bar njih nam niko ne može ukinuti.

Dobro jutro!

1

(Foto: Screenshot www.youtube.com, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s