piše: Ru Šavr
Crtica s grižom savesti
Imate li ovih danas grižu sasvesti zbog nečega? Ili se možda još niste rasanili, pa samim tim niste još stigli da pustite tim neprijatnim osećanjima na volju? Primećujem da se ljudi na nju žale sve češće. Liznem li sladoled na ulici ili zagrizem đevrek, već je neko prišao sa tužnim izrazom lica da mi zatraži malo novca. Znam da je prošnja nekima profesija, ali mi je ipak neprijatno ako ne dam ni dinara… Ako sednem u kafić da popijem kafu, tu mi turaju od nos razna uverenja uvijena u plastiku. I na ulici me zaustavljaju da učestvujem u dobrotvornim akcijama. I ne samo to. Osećam se loše ako ne uradim nešto. A često se kada nešto uradim posle osećam izmanipulisano. Svakako se osećam prečesto uznemiravano. Imate li i vi sličan osećaj?
Pre neki dan kod bankomata mi jedan momak traži novac, po principu: „E, sad mi ne možeš reći da nemaš para, uhvatio sam te“. Uz svaki račun za Infostan stiže i uplatnica sa molbom za neki dobrotvorni prilog. Priznajem da često uplatim. A nije mi uvek zgodno da i za to odvojim novac, pored svega onoga za šta moram. Ima još tih malih i velikih griža za koje sam sve manje sigurna da su na mestu. Deluje da kriza nagriza više no griža savest, a savest radi upravo onda kada ste svesni koliko toga može da zafali i kako je tek onima koji jedva sastavljaju kraj s krajem… Cilj ove crtice nije da nas natera da budemo sebični, jer smo to isuviše, nego da nas podseti da je možda vreme da na neke stvari odreagujemo na drugi način nego što to obično činimo, da istinski razmislimo šta stoji iza nekih razloga i postupimo na pravi način za rešavanje neke situacije.
Dobro jutro.
