piše: Dejan Grujić
Da li postoji bar jedno dete na ovoj planeti kojem roditelji bar jednom nisu prebacili da treba da uči da ne bi „rmbao“ kao oni. I meni su tako govorili. Kad sam ih pitao što nisu i oni učili, odgovor je bio prilično neodređen uz obavezno: Ne razumeš ti ništa. Naravno, neću razumeti, mislio sam, sve dok me terate da samo učim, a niko ne pominje da su i bez velike škole mnogi poznati ljudi širom sveta napravili velike pare. Ajnštajn je kao dete ponavaljao razred, a srednju školu, recimo, nisu uspeli da završe mnogi naši poznati glumci. Fakultet nije bio neophodan osnivaču Fejsbuka, Epla ili Majkrosofta pa ljudi napraviše posao koji se meri milijardama dolara. Ne želim da umanjim značaj obrazovanja ali uz znanje obavezno ide i sreća. Ponekad iz onog čuvenog bubnja u kome smo svi mi, nekoga izvuku, i on, bez mnogo muke ali uz mnogo talenta, sreće i mašte napravi ono što školovani nisu uspeli da se sete i tako preko noći postane poželjan, slavan i bogat. Zato, nije na odmet slušati svoju decu čak i kada vam ono što pričaju liči na obično lupetanje. Možda se u tim nevažnim razgovorima kriju ideje koje će promeniti svet. Dakle, razgovor i oslušivanje dece, razumni roditelji, opušteni bez želje da svoje neispunjene snove ostvare preko naslednika. Pustite se baleta, školica glume, manekenstva, ili klavira, ostavite samo decu na miru da rastu, igraju se i sa životne trpeze uzimaju samo ono što sami procene da im treba. Mnogo bolje će to sama učiniti, bez potrebe da im to ma ko nameće, pa makar to bili mama ili tata. Dobro jutro!
(Foto: www.24sata.rs, ilustracija)
