piše: Kruna Pintarić
Je suis Petričić
Verovatno ste svi nekada, negde, makar krajičkom oka videli neki crtež, karikaturu, neki crtani film ili imali tu veliku sreću da u krilu držite, na primer, ogromni „Poletarac“, ili „Nevidljivu pticu“ i listate ih iznova i iznova. Sve to ilustrovao je Dušan Petričić. Davne 1983. godine nastala je serija crteža „Bitka za Beograd“, koje danas možete da vidite na suvenirima u beogradskom izlogu Kulturnog centra. Dela su nastala u saradnji sa Duškom Radovićem i Gradskim zavodom za zaštitu životne sredine. Ideja je bila usmeravanje pažnje građana na čistoću i brigu o mestu u kome žive. Ta tema je i danas aktuelni problem Beograda, razumljiv svima. Petričić predstavlja Beograđane u svom gradu i deli ih u dve gupe – “plave” koji uništavaju Beograd, i “crvene”, koji ga ulepšavaju.
Petričić je sarađivao mnogo sa Duškom Radovićem (u časopisu „Jež“ gde je ilustrovao njegove tekstove) i Ljubivojem Ršumovićem (knjiga „Još nam samo ale fale“ njegov je prvi poduhvat u ilustraciji knjiga za decu, a po mnogima označava i početak razvoja savremenog ilustrovanja slikovnica u Srbiji).
Da je znao da će baš ovaj naziv Ršumove pesme biti prikladan komentar ispod njegovih karikatura u „Novostima“ i „Politici“, verujem da ne bi opet ništa menjao. Rečeno mu je da previše forsira jednu personu u karikaturama, i da, što bi rekao Milanović, a o onaj stari vic, da prostite, „šara malo“. Petričić je, s pravom i međunarodnim priznanjima i nagradama kao alibijem, rekao za sebe da kada pravi karikaturu, i on, kao i narod, mora da se iznervira oko nečega. Njegove karikature bile su ustvari, ilustracije. Tu je često nešto bivalo, ne hiperbolisano u maniru ovog crtačkog žanra, već, naprotiv, potpuno jasno, doslovce, opisano. Što se kaže „udara u glavu“. Međutim, ni ta glava baš ne voli da je mnogo diraju i da je spominju, a paradoksalno, u isto vreme, ta glava govori o nikad manje cenzure i nikad više demokratije. Ipak, kritika se samo ismeva, prikazuje kao nazadno uverenje koje usporava put ovog naroda ka boljem životu, zatim se pritiska, preti, sklanja, a onda se iz vrha države poziva na vraćanje „problematičnih“, jer su oni samo psi koji laju na karavane. I više nego čest scenario u poslednje vreme, čiji mizanscen je potpuno ispoštovan i u ova tri prethodna dana, od petka, od kada je list „Politika“ prekinuo saradnju sa Dušanom Petričićem. A kabinet premijera pozvao da ga vrate, iako on pokazuje „antivladin stav i ličnu mržnju prema predsedniku Vlade“.
I šta sad, naravno, neće njemu biti život na ivici egzistencije, u Kanadi je dobro. Samo još da i mi konačno naučimo šta je to patriotizam, i da zakon i država nisu tek neka fotelja u lokalnoj samoupravi i ime i prezime na državnim dokumentima, već svi mi, različiti, zbunjeni, vredni i lenji, ovakvi i onakvi, svakakvi, samo ne – ovce.
Dobro jutro!
