piše: Ru Šavr
Crtica o klupama
Ne znam da li ste primetili da i klupa može da posluži kao neko merilo. Možemo joj meriti dimenzije – širinu, dužinu, visinu. Možemo meriti koliko dece, penzionera, zaljubljenih parova, veverica ili ptica može stati na nju. Njena vrednost zavisi i od kog je materijala napravljena. Mnogi smatraju da su drvene najbolje. U principu su tople i skoro uvek prijatne. Na plastičnu će takođe mnogi sesti, ali na betonsku malo teže, ili barem ne zadugo.
Ali ima još nešto po čemu možemo meriti vrednost klupe. Po tome da li je uopšte ima. Jer, složićete se da je normalno da kad umoran čovek nađe slobodnu klupu, sedne i odahne. Treba klupa ne samo tamo gde je lep vidik već i drugde. Onda kad hoćemo da odmorimo umorne noge. Kad hodamo nekim nepoznatim gradovima, naročito. E, tada je često klupa merilo strane sveta i po njoj možete odrediti da li ste na Istoku ili na Zapadu. Prosto, na Istoku ih ima mnogo više. Tamo je svima jasno da je klupa potrebna čoveku da bi se odmorio, razmislio o nečemu ili jednostavno uživao u trenutku. Klupa je, kao i česma, deo poklona putniku-namerniku. A na Zapadu? Tamo klupa, takoreći nema, osim u parkovima. Ko hoće da se odmori, neka plati, i popije usput nešto. Ako nema sebi da plati piće, sam je kriv.
Tako je klupa dobila još jednu dimenziju – ljudsku, iliti društvenu. Ne znam kako vi o tome razmišljate, ali meni klupe počinju da fale.
Dobro jutro!
(Foto: feelgrafix.com, ilustracija)
Beograd202 