Ustanak (4. novembar – Crtica)

piše: Kruna Pintarić

 

Državni udar

I ja mislim da se planira državni udar. Neko radi o glavi. Samo, ono što je za mene država, nije i za sve. Država su mi, koliko god to zvučali kao u političkoj kampanji, svi njeni ljudi. Sve što napravimo i svaka zdrava simbioza u našem koralnom grebenu. I mi, i oni pre nas, i oni posle. Ako imaju gde. Dok se u Beogradu priča o veličanstvenim investicijama, ostali gradovi utešnu nagradu dobijaju u vidu kineskih tržnih centara u starim zgradama robne kuće „Beograd“. A domaće fabrike, ostaju kao pojam na slovo „D“ u nekakvoj eks-ju enciklopediji. Startas patike i borosane, kao jedan od simbola Jugoslavije, fabrike „Borovo“, od juče su za kupce u Srbiji prošlost, jer je firma Boreli iz Sombora, nastala nakon raspada bivše države, bankrotirala. Zbog nerešenih imovinsko pravnih odnosa sa Hrvatskom, Boreli nije mogao da bude privatizovan, a oko 500 radnika ostalo je bez posla. Nije to nova boljka, ali je banalno nerešiva. Zarazno se prenosi s jednih na druge, da niko na kraju ne želi ozbiljno da rešava probleme privatizacije. Pa egde postoje i grupe za podršku onima koji su izgubili posao, a kod nas se to zove „savetnik Nacionalne službe za zapošljavanje“. Čovek je plaćen da kontroliše da li nezaposleni ne rade svojom krivicom, ili je ipak „viša sila“ kapitalizma kriva. Ako je ovo drugo, pa, tako je kako je. Država nas obučava za neke nove veštine, da budemo što brže i efikasnije spremni za slovenačkog, arapskog, kineskog poslodavca, a šešir po meri pravi njih još možda pedesetak. Masovna proizvodnja ne znači više i masovni posao, već trku pacova do sira na kraju meseca. I ovako nismo nosili Boreli obuću, verujem da je retko ko i mislio da postoje i dalje. Ne sede u pogonu grlati novinari, kao u Tanjugu, pa da se izbore da nekako funkcionišu, iako ne zna baš niko tačno kako. Veliki bankroti i državni udari su se, stoga, u Srbiji već desili. Da se ne dese lični, moramo sami da se pobrinemo. Kako? Da znam, bila bih sigurno neki stečajni upravnik.
Dobro jutro!

1

(Foto: Njuškalo, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s