piše: Vlada Todorović
Potraga za blagom
Da li znate ko je Milija Luković? Ne? Nema veze, ne znam ga ni ja – samo kao novinsku vest, i, možda, inspiraciju.
Nedelja jutro, na Adi Ciganliji treba da počne maraton u znak podrške osobama obolelim od dijabetesa. Hladno je, vetar duva, tako da niko ne obraća pažnju na čoveka koji šeta plažom sa čudnim štapom u ruci. Tačnije – detektorom za metal. Izgleda kao da treba da pronađe bezbedan put kroz minsko polje. Posmatram ga par minuta, ali sem ritmičkih pokreta levo-desno, ništa se ne dešava. Ja odlazim svojim trkačkim putem, on je nastavio da pročešljava Adu. I ne, to nije Milija Luković.
Milija Luković je Budvanin koji već deceniju i po, kada prođe turistička sezona, pročešljava plaže sa detektorom za metal. U potrazi za novčićima i zlatom. Sačeka da prođe sezona i da se plaže rasčiste, pa onda „lovi“ ono što je poispadalo turistima i kupačima. Kako je sam, svojevremeno, izjavio – najbolji ulov je bio 200 evra za jedan dan u novčićima, a dešavalo se da u zlatu zaradi i do hiljadu evra!
Ali, to je Budva. Koliko li su Beograđani bili „izdašni“, to je otkrio naš neimenovani junak priče. Kojem je, možda, Milija bio inspiracija kada je priču o njemu, pre par godina, prenela beogradska štampa. Nijedan dinar nije za bacanje, doduše, lakše je ako po plaži ispadaju evri u metalu. Po zvaničnom kurusu – 123 puta lakše.
(Foto: Today I Found Out, ilustracija)
