piše: Dejan Grujić
Posle pobede Trampa u Americi, vaskrsle su mnoge teorije o tome kako će Srbiji da svane. Od kako je Hilari izgubila, čuje se na sve strane mnogo toga što je u vezi sa nama i Trampom. Između ostalog, pronađena je baka koja je radila kao dadilja u njegovoj porodici pa smo, eto, našli vezu kod predsednika, da jednom i Amerika stane na našu stranu. Naša strana podrazumeva pravdu i istinu po kojoj smo samo mi u pravu i samo što nije poteklo mleko Savom a med Dunavom. Pravoslavlje kao adut ističu samozvani analitičari budeći uspavanu naciju da još ništa nije gotovo. Tek nas čeka zadovoljenje vaskolike pravde. Namigivanje i očijukanje raznih vidovnjaka, prognostičara ili analitičara ne ispira nam ipak gorak ukus u ustima. Svaki dobronamerni građanin ove zemlje koji je preživeo godine raspleta, mraka i bezumlja, dobro se seća šta je sve ova nacija popila od šarenih pilula. Sećamo se deda Miloja koji nam je obećavao da ćemo izaći na obale Jadrana i Egeja, pa vidovitih Kleopatri i Zorki, ili Ljubiša uz čije prognoze nam je svakodnevno aplicirana doza optimizma bez pokrića dok nam je mladost za to vreme bežala u beli svet od rata i bede. I šta? Na kraju smo ipak ostali šupljeg nosa do očiju bez nade, ponosa i dostojanstva. Rezultat razgovora Trampa sa svetskim liderima donosi otrežnjenje: Spoljna politika Amerike se neće bitno menjati, pa vi Srbi, nadajte se brdima, dolinama, zlatu, nafti, teritorijama – i niko vam to nema nameru da zabrani. Ali, nemojte da bude da vam nismo rekli. Ako vam je tako lepo, živite u epskim pesmama koje ste sami izmišljali, konstruišite teorije zavere i namere i za svaki slučaj ipak zasucite rukave. Neko mora da radi dok prognostičari mlate po medijima, jer oni ipak to ne rade uzalud. Rade za svoj napaćeni narod koji će na kraju sve to ponaTrampiti.
Dobro jutro!
(Foto: Vukajlija, ilustracija)
Beograd202 