piše: Dejan Grujić
Eh, ta stara vremena. Da je kao što nije, danas bi se odmarali. U stvari, bili bi na selu gde bi se, na današnji dan, u ta stara vremena, organizovao – svinjokolj. Cvrčali bi čvarci, ogromna trbušina bi izbacivala crevca i druge iznutrice, deca bi poskakivala po blatu, a stariji bi nalivali pljoske sa šljivom pored velike vatre naložene na sred dvorišta. Na televiziji bi išli domaći ratni filmovi, na radiju koračnice i vatreni politički govori, a gradovi i sela okićeni trobojkama sa petokrakom. Deklarativno, svi bi se zaklinjali Partiji i drugu Titu na vernost i koračanje pravim putem, dok bi krajičkom oka vrebali da li se prža dobro upržila i da li su čvarci dobro isceđeni. Na pumpama ne bi bilo goriva, u rafovima deterdženta i kafe, ali tekstilna industrija bi odavno već sašila i isporučila dovoljan broj titovki i crvenih marama za pionire. Posle spojenih nekoliko dana odmaranja svet se vraćao svojim obavezama, prvog bi stigla plata i sve što miče, upadalo bi u novogodišnju histeriju. Danas nema više od par stotina ljudi koji će se setiti tog čuvenog 29. novembra, Jajca i AVNOJ-a, i to samo iz ideoloških razloga, a ovi ostali mogu samo da maštaju o vremenima za koja znamo da su otišla a da za sobom nisu ostavila ništa drugo do uspomena na nešto danas nedohvatljivo i nestvarno. Međutim, najmlađi koji nose sećanja na ta vremena, sada imaju pedeset godina. Malo da se kaže, kasno je za nas, a mnogo da bi se planirala dugoročna svetla budućnost. A ona nam se nešto u poslednjim decenijama ne da.
Dobro jutro!
(Foto: www.nspm.rs, ilustracija)
