piše: Dejan Grujić
Malo, malo, pa država kriva. Nije, nego. Iskreno, kriva je u mnogo slučajeva gde se umešala da reši probleme. Iskustvo je pokazalo da gde god država ukrupnjava, integriše, sređuje, rešava u stvari dobijamo muziku pleh orkestra koji svira Baha, na primer. Sve je po zakonu, sve je lepo zamišljeno, ali u praksi škripi. Pojma nisam imao da se u apotekama ne može da pronađe lek koji smiruje stomak. Navodno, nisu prošli tenderi, pa proizvođač nije isporučio dovoljne količine, ili nije imao dovoljno sirovine, a država je sve svoje obaveze isplatila i očekuje se da taj neki lek bude dostupan tek krajem januara iduće godine. Država nije mislila na to da se stomačni grip pojavljuje tokom cele godine, a nekako najviše u jesen kad dođe do naglog zahlađenja. E, to vam je ta pleh muzika. S druge strane, država nam mnogo uzima, od akciza, poreza na plate, osiguranja koječega, čišćenje obala i rečnih korita, prenos struje kroz distributivni sistem EPS-a i šta sve ne. A tamo neke „nerazvijene“ zemlje u Evropi su, kako mi javlja jedan prijatelj, odlučile da pozdrave jedan par iz naših krajeva, tačnije iz Homolja. Taj par je u Malom Crnuću sklopio brak i odselio u Evropu na privremeni rad. Pre neki dan, nepoznati čovek, kurir, zazvonio je na njihova vrata i predao bocu šampanjca i čestitku nemačke opštine uz najlepše želje povodom jubileja – pedeset godina braka. I, šta reći? Pedantni Nemci negde su zabeležili podatak o venčanju svojih privremenih građana u srpskoj varoši pre pola veka, i setili se da pozdrave jubilarce. Iz homoljske opštine koja ih je venčala, dobili su opomenu za porez. Da se ne opuštaju na zlatnoj svadbi pa potroše sve pare.
Dobro jutro!
Beograd202 