piše: Dejan Grujić
Malo, malo, pa država kriva. Nije, nego. Iskreno, kriva je u mnogo slučajeva gde se umešala da reši probleme. Iskustvo je pokazalo da gde god država ukrupnjava, integriše, sređuje, rešava u stvari dobijamo muziku pleh orkestra koji svira Baha, na primer. Sve je po zakonu, sve je lepo zamišljeno, ali u praksi škripi. Pojma nisam imao da se u apotekama ne može da pronađe lek koji smiruje stomak. Navodno, nisu prošli tenderi, pa proizvođač nije isporučio dovoljne količine, ili nije imao dovoljno sirovine, a država je sve svoje obaveze isplatila i očekuje se da taj neki lek bude dostupan tek krajem januara iduće godine. Država nije mislila na to da se stomačni grip pojavljuje tokom cele godine, a nekako najviše u jesen kad dođe do naglog zahlađenja. E, to vam je ta pleh muzika. S druge strane, država nam mnogo uzima, od akciza, poreza na plate, osiguranja koječega, čišćenje obala i rečnih korita, prenos struje kroz distributivni sistem EPS-a i šta sve ne. A tamo neke „nerazvijene“ zemlje u Evropi su, kako mi javlja jedan prijatelj, odlučile da pozdrave jedan par iz naših krajeva, tačnije iz Homolja. Taj par je u Malom Crnuću sklopio brak i odselio u Evropu na privremeni rad. Pre neki dan, nepoznati čovek, kurir, zazvonio je na njihova vrata i predao bocu šampanjca i čestitku nemačke opštine uz najlepše želje povodom jubileja – pedeset godina braka. I, šta reći? Pedantni Nemci negde su zabeležili podatak o venčanju svojih privremenih građana u srpskoj varoši pre pola veka, i setili se da pozdrave jubilarce. Iz homoljske opštine koja ih je venčala, dobili su opomenu za porez. Da se ne opuštaju na zlatnoj svadbi pa potroše sve pare.
Dobro jutro!
