piše: Vlada Todorović
Izgubljeno – nenađeno
Kupujem burek sa sirom na pijaci, a čovek pita prodavačicu, koja mi uredno pakuje naručeno, „imate li rukavice viška?“.
Žena staje sa poslom, ja gledam zbunjeno, ona takođe. Kakve sad „rukavice viška“? „Znate, ja sam negde izgubio svoje rukavice na pijaci, pa reko’ da nisu možda kod vas“, pojašnjava čovek.
„Ma, haj’te. Kakve rukavice. Nema“, kaže žena. Čovek odlazi, a ona nastavlja da mi objašnjava. „Evo, te rukavice, te jedna žena zaboravila pasulj jutros. Pa, da neko tu izgubi 200 evra, ja ne bi’ ni mogla da vidim od pulta“, jada se prodavačica.
I, jeste. Od kifli i ostalog izloženog pekarskog asortimana, stvarno se ne vidi šta se dešava „spolja“.
I, tako. Osta čovek bez rukavica, žena bez pasulja, a prodavačica bez 200 evra! Ja dobio svoj burek sa sirom i uredno ga platio. On bar, nije dospeo o ovu čudnu pijačnu rubriku „izgubljeno, nenađeno“.
No, ono što je najčudnije je to što sam ja – ljubitelj bureka sa mesom, definitivno morao da se preorijentišem na onaj sa sirom. Meso je iz bureka davno izgubljeno i nikako da ga nađu.
(Foto: Na tanjiru, ilustracija)
Beograd202 