Ustanak (21. decembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Moja drugarica Marta mi je poslala razglednicu iz banje sa oporavka. Moj drug Zoran javio se iz Egipta, poslao je takođe razglednicu. Čuvam ih, zajedno sa još nekoliko koje su mi stigle iz Amerike, Rijeke, ali i Noehausena u Nemačkoj. Mnogo su mi drage, ali ja nisam uzvratio istom merom prijateljima. Jednostavno, nisam imao vremena da odem do kioska, kupim neku razglednicu ili čestitiku, pa onda u pošti nalepim marku, pa pronađem sanduče i ubacim. Mislim, imao sam vremena, ali me je, što bi rekao običan svet, „mrzelo da se cimam“. E, baš tu je u stvari mnogo toga rečeno. Da li treba da nas mrzi da uložimo malo vremena i truda i nekome koga poštujemo i cenimo pošaljemo čestitku, na primer sada, za Novu godinu? Moguće je da su društvene mreže, mejlovi i mobilni telefoni krivi za to. A možda i nisu? Iščekivanje poštara, pod uslovom da znate da će nešto doneti, najlepša je „sreća koja se čeka“. Ali, mi ni za to nemamo vremena. Poštari dolaze prepodne, a tada su mnogi na poslu ili gde god već. Kako smo nekad bili uvek kod kuće? Tada je bilo sve drugačije, mi smo bili deca, majke nam nisu radile, imali smo vremena jer nije bilo interneta koji ga je prosto istopio. Godine mi prođoše u proveravanju imejla, Fejsbuka ili Tvitera, a nekada je sve to bilo sažeto u pismo, ilustrovano parče sjajnog kartona ili dopisnu kartu iz daleka. Možemo li da vratimo vreme? Ne. Ali, zato serveri pucaju, poruke se brišu i nestaju zauvek, a šarmantno kičaste novogodišnje čestitke ili razglednice ostaju za sva vremena. Makar to bilo na tavanu u staroj kutiji za cipele.

Dobro jutro!

10

(Foto: www.comlab.rs, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s