piše: Ru Šavr
Prednovogodišnja Crtica
Pre neki dan opet se ujutru nađoh u centru grada, tačnije na Terazijama. Bila je nedelja i hladno vreme, jutro maglovito i tmurno. Iako je već bilo deset sati, malo ljudi se našlo na ulicama. Drugim rečima, ko god je mogao još da bude u toplom, sedeo je kod kuće ili spavao. Grad je, istina, bio okićen, ali nisam mogla a da ne zapazim da izgleda avetinjski. Desilo se sigurno i vama da noću uđete u neki inostrani grad ili da ne prepoznate svoj u magli. Događalo vam se da po kiši, pljusku i nevremenu krenete nekuda i da se, pomalo izgubljeni, šćućurite u nekoj kapiji i čekate da prođe. A primetili ste i to koliko je sve lepše i sjajnije kad zasija sunce. Tada svi dobiju ideje gde bi i kako mogli da iskoriste dan na najbolji način – da urade neki nedovršen posao, da odu do prodavnice ili pošte, da prošetaju parkom ili započnu nešto novo. U takvim danima rađaju se lepe ideje za budućnost. Mozak nam bolje radi, radosnije mislimo o budućnosti.
Prošlonedeljnog jutra nisam razmišljala o započinjanju kakvog novog posla, ali sam nedvosmisleno osetila ono što svi znamo, ali zaboravljamo – a to je da jedan grad čine ljudi. Oni su njegov najlepši ukras čak i ako nisu obučeni u šljokice. Kada ljudi slobodno i vedro žive u jednom gradu i bave se svojim poslovima, oni mu čine čast i upotpunjuju ga. A oronule fasade, prazne kuće i ulice, makar i okićene, bez mirnih i zadovoljnih ljudi, ne znače ništa.
Dobro jutro.
(Foto: Pinterest, ilustracija)
Beograd202 