Ustanak (27. decembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

 

Novoizgrađena crtica

Često prolazim pored novih zgrada. Niču kao pečurke i izgledaju „neotpakovano“. Ne valja što, iako najčešće nije reč o divljoj gradnji, zgrade koje viđam kao da su projektovane bez konsultacije sa stručnim licima. Barem ne onim koji imaju veze sa dozvolama za gradnju i urbanističkim planiranjem. Tako vidite novu zgradu koja je u potpunosti zaklonila svetlost onoj do nje; umeju jedna drugoj da budu toliko blizu da komšije mogu međusobno da razmenjuju šta žele bez izlaska iz kuće. Nadogradnje umeju da nonšalantno zaklone građevinu od istorijskog značaja, a ima idrugih, sličnih primera. Navodi to na razmišljanje… Ne samo ono „ko im dade dozvolu“ nego se podsetite i nekih pravila tj. zakonitosti vezanih za gradnju kuće. Naime, inspirisala me je vest koju sam nedavno pročitala: Pobunili se u Irskoj i na Islandu zbog gradnje kuća na, tzv. vilinskoj zemlji. Danas ovo čitamo kao čudnu vest. A i kod nas je nekada važilo to pravilo. Ništa se nije gradilo na mestu koje se naziva vilino kolo. Tamo trava raste proređeno ili bujnije, što je siguran znak da su vile ostavile svoj trag. S vilama nije bilo šale…

Postojala su i druga mesta na kojima se nije gradilo: tamo gde je bila stara crkva ili kuća, na međi, na raskršću, na mestu sa lošom vodom, tamo gde je grom udario u drvo ili blizu groblja. E, ali to je bilo u staro vreme. Sad se o tome ne vodi računa. Gradi se gde bilo. Na mestima koja očigledno nisu na dobrom položaju jer su zagađena, ili suviše izložena dejstvu prirodnih sila. No, niko za to kao da ne mari, iako su nam danas znanja o graditeljstvu mnogo veća. Nužda zakon menja, a i ne verujemo više u vile. I mnogo smo sujetni. Mislimo da nam niko ne može ništa.

Kamo sreće da i danas oslušnemo ne bi li čuli dobar glas pre nego što nešto započnemo.

Dobro jutro!

1

(Foto: beobuild.rs, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s