piše: Kruna Pintarić
Metla bez zadrške
Kao mala, uvek sam se čudila zašto baka mete prilaz do kapije, sa ulične strane. „Samo ti to meti tamo, ka travi s puta“, odmahivala je glavom na moje pokušaje izbegavanja posla i sklanjanja lišća koje će mi svakako biti pare u svetu mašte, a grančice produžena ruka umetnika i prirodnjaka istraživača. Znala sam da će sve to, kad-tad, čim dune vetar ili prođu kola, biti vraćeno u oblaku prašine na taj očišćeni trotoar.
Onda sam shvatila da tako zapravo funkcioniše politika, ekonomski, javni društveni i ekološki odnosi nas prema svetu. Ti pometi, pa će da se slegne dok ti više ni ne budeš tu; kad neko „digne prašinu“, moraće ti odati priznanje da si se trudio! Želeo si nešto da učiniš. Tako je i sa, čitam ovih dana, kanalizacijom i otpadnim vodama u Srbiji. Vi pometite iz svog dvorišta, a dalje, više ne znamo. Tako bi se, kada se ogole diplomatske floskule, zvučao stav nadležnog ministarstva poljoprivrede, i lokalnih samouprava. U EU je prosečna pokrivenost kanalizacijom 70 ili 80 odsto, u Srbiji je 17 odsto, ni Beograd nije potpuno pokriven. Ovo nam i nije najbitnija tema u državi, ali ne biste tako razmišljali, da niste u tih 17 odsto. Koliko znači funkcionalno kupatilo, možda nam neće Evropska unija pomoći, ali ko god da to bude, i poveća ovaj procenat, odlično. Ipak, ako se vratimo na početak ove priče, i kako se koristi metla u politici, više mi se čini da oblak prašine ide u našu travu! A, ako ga iskašljemo nazad, platićemo kaznu za zagađenje životne sredine. Prvo taksativne mere, a onda i podići finansijski moral, ali tamo negde 2020. godine, kada, baš gledam, planiraju da puste u saobraćaj leteće automobile! Dakle, treba mudroga nadmudriti, a metlom pažljivo rasterati štetočine, jer, dok je izbora kod nas, biće i asfaltiranih ulica i kanalizacionih cevi i većih deponija i većih kanti za đubre, ne brinite se, Evropo!
(Foto: Subotica.com, ilustracija)
