piše: Dejan Grujić
Pune su nam novine fotografija i priča o delima savremenih junaka, spasilaca onih nesrećnika koje je sneg blokirao širom Srbije. I treba tako, neka pišu o njima, to su i zaslužili. Bili oni vatrogasci, policajci, vojnici, spasioci, svejedno – u pitanju su LJUDI koji pomažu drugim ljudima. A šta je sa onima koji su živi, a nisu ljudi, a ipak i dalje vole ljude koji su ih napustili i zaboravili? To su naši bivši rasni ljubimci a sada mešanci, kuce, mace, mada su među ugroženima od snega i leda i naši labudovi sa Dunava, pa amblemi Beograda čuveni vrapci dživđžani, golubovi, senice, ćukovi, detlići… Ovaj jutarnji pozdrav Crtice razumite kao pokušaj otapanja leda u svim našim srcima, hteli da pomognemo ovim nemoćnim bićima ili ne? Kako je njima, zapitamo li se ikada? U nekim gradovima Evrope neki su tržni centri ostavili mesta za napuštene životinje da ispred lokala u toplim vrećama prežive hladne noći. Takođe, neki savesni ljudi u Srbiji su apelovali da se pticama ostavi hrana i sveža voda, a pokrenuta je i akcija spasavanja i udomljavanja napuštenih pasa i mačaka koji lutaju gradom izlgadneli mokri, promrzli i prestrašeni. Najmanje šta možemo je da otvorimo ulaze, prolaze, ili šta god što predstavlja kakav takav zaklon od vetra i snega, ostavimo malo hrane, ili vode i tako pomognemo našim prijateljima, životinjama i pticama, a oni će to siguran sam ceniti. Jedino ruka koja pruža može da očekuje uzdarje u znak zahvalnosti. A zahvalnost će stići čim grane sunce i krene jutarnja pesma veselih stanarica i mahanje repom čuvenih i dragih skitnica. Pa zaboga, ne ujedaju svi kućići a ne grebu ni sve mačke. Nisu baš svi golubovi i vrapci krivi za fleke po posteljini koja se suši napolju. Umesto što kukamo o sebi, setimo se da mi bar imamo nekoga ko će razumeti naše reči patnje. A koga imaju ovi mučenici? Nas, koji ih se ne setimo kad im je najteže. Trebaće nam za proleće, pomozimo im.
Dobro jutro.
(Foto: www.zastavki.com, ilustracija)
