piše: Kruna Pintarić
Levijatan
„Ne diraj životinje, naći ćemo te“, glasi slogan udruženja „Levijatan“, pokreta koji za sebe tvrdi da brine o napuštenim i zlostavljanim životinjama. Grupa mladića, sakrivenih iza fantomki, poziraju na slikama u majicama ovog udruženja i prete mučiteljima životinja da se „neće dobro provesti“ ako ih oni pronađu. Ovi mladići na svojoj Fejsbuk stranici tvrde da se brinu o životinjama sa ulice ali i onima koje su zlostavljane, što su potkrepili brojnim slikama i video snimcima. Zapravo, iza ovoga stoji čist marketing, kako su i momci kasnije rekli, i nisu neka grupa ljudi koja bi zaista išla redom po principu „oko za oko“. Svakako, dovoljno je videti komentare na neku strašnu vest i videti kako civilizovani ljudi hoće ovom da odseku ono ili zapale ovo. „Levijatan“ je, inače, prema istoimenoj knjizi Tomasa Hobsa, sistem državnog uređenja gde se svaki čovek vraća u onaj stadijum gde je čovek čoveku vuk, i ne čini ništa što ne bi da se čini njemu. „Levijatan“ se spominje u Starom zavetu i u knjizi “Mobi Dik”, a to je morska neman, otelotvorenje sile i haosa koji vlada u potpunom odsustvu državnih zakona, i gde vladaju samo oni prirodni i strahom dogovoreni. Ljudi tako, iz nepoverenja jednih prema drugima, stvaraju pravila, koja ih čuvaju. Savršena alegorija koja se lako primećuje i danas; međutim, mi je stalno kršimo. Ko ima zdravstveno osiguranje, može kod lekara opšte prakse i specijalista, ali iz straha i nepoverenja da će ta usluga da bude kvalitetna i pravovremena, mi donosimo kafe, čokolade, viskije, koverte – prinosimo žrtvu božanstvu Korupcije. Čovek naočigled komšija pred kapijom istuče ženu, policiji i društvu je to važno samo kada je inspekcija tu, reflektori medija ili neka druga, slična „neman“. Baš zato što se, u strahu, loše ponašamo prema svemu, jedni drugima, živoj i neživoj okolini, prirodni zakon jačeg vraća nas na početak stepenica. Plaćamo porez, takse, račune, da budemo zaštićeni i mirni, tako bi trebalo. Izopačenost koja se ne sankcioniše i koju hranimo, okreće se protiv nas. Možda jeste istina da, u teškim vremenima, čovek koji ne zauzima stranu, jeste najgori, ali njiva posejana nasiljem, nebrigom i rđavim delima, neće dobre plodove doneti.
Dobro jutro!
(Foto: Timeout with Mom, ilustracija)
Beograd202 