Ustanak (10. februar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Kažu da je noć najteža na Kosovu jer je strahom okovana. To je, jednostavno, tako. Oči su u mraku širom otvorene, osluškuje se lavež pasa, izviruje kroz prozor, stoji iza zavese u mračnoj sobi i zagleda sat. Dok deca spavaju, stariji su na oprezu. Čak i da ugledaju senke koje izvode stoku iz štale ili hvataju kokoške, kradu traktor ili automobil u dvorištu – ne izlaze, ni po koju cenu. I tako do jutra, do dolaska policije, pa opet preko dana u strahu i iščekivanju sledeće noći. Predugo to već traje na Kosmetu, više decenija. Svako se od svakog pribojava. Uglavnom, južno od Ibra, život je težak, ogrnut oprezom, strahom ali i nadom da će biti bolje. Nedavno je na internetu objavljeno nešto što je isprovociralo mnoge Srbe: „Ako si već prodao njivu na Kosovu, ne naručuj u kafani pesmu ‘Ko da mi otme iz moje duše Kosovo’“. Onda je krenula nova, ko zna koliko puta ispričana priča, da se, iako je teško, rodne grude, pa bila i prodata u bescenje, mora nekad i u kafanu. To naše tradicionalno udaranje u grudi i skandiranje „Kosovo je Srbija“ veoma je popularno svuda gde ima Srba, ali pod uslovom da su na bezbednoj udaljenosti od srpske kolevke. Pitajte samo one Srbe, južno od Ibra, koliko su odahnuli kada je ispregovaran zidić u Mitrovici? Samo oni znaju kako im je tih napetih dana bilo u Orahovcu, Velikoj Hoči, Drsniku, Dolovu, Osojanu, Goraždevcu, Drenovcu. Nedavno je jedna baka iz Donjeg Petriča u Metohiji dobila plaketu za najplemenitiji podvig godine. Kad su je upitali da li zna čime je to zaslužila, rekla je da to ne zna ali da zna da nikada neće napustiti svoju kuću i neveliko imanje. U tih nekoliko reči stale su sve patriotske pesme, barjaci, mitinzi, pregovori i pobeda nad onim strahom od noći koja ledi krv u žilama. I sve je jasno, kao dan koji će valjda jednom mirno svanuti.

Dobro jutro!

1

 

(Foto: www.kosovo.net, ilustracija / Polje kosovskih božura, Nadežda Petrović)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s