piše: Dejan Grujić
Ne pada mi na pamet da ovoga jutra raspravljam šta je važnije, Sveti Trifun ili Dan zaljubljenih. Neću ja da upadam u tu klopku. Jednom mi se to obilo o glavu jer sam se opredelio. Oba puta sam nagrabusio. Ovoga puta neću. Dosta je meni pametovanja o tome. Ako bih krenuo da pričam kako je Dan zaljubljenih, onda bi me verovatno kritikovali oni koji vole samo vino, iako u vinogradu nisu bili nikada. Ako bih počeo da pričam o tome kako danas valja orezati lozu da bi bila rodna godina, i slično, siguran sam da bi neki pomislili kako u meni čuči prikriveni vinopija kojem nije do ljubavi. Ovako ću da se lepo držim struje pa makar me i ubila. Neće to da mi se desi, drmnula me je već prošlog meseca, ali računom i to tako da su mi uši bridele kao od mladog vina. Platio sam, a da se ni požalio nisam. A lepo mi je preko Dnevnika sve objašnjeno. Rekoh, greška je kod svih, ispraviće se i meni. Eh, lenjosti, teža si od crvene tarife. Još kad sam čuo da su posmenjivali neke direktore zbog grešaka u očitavanju brojila, mirno sam sačekao novi račun. On je stigao pre neki dan, a ja zbog njega sada više nemam mira. Samo se tresem kao da sam ona muzika na struju, i ne verujem. Skoro pa nepogrešivo i ovog meseca potrošio sam struju u skoro istom iznosu. Dobro, razlikuje se malo, sad sam potrošio za 100 kw više jer je januar bio hladan. Ali, to je u principu – to. Žaliću se, ali unapred znam da će oni biti u pravu. Oduvek je uostalom sa njima tako: Dođite da se dogovorimo, ali će na kraju ipak biti kako mi kažemo. Mislim da vam je jasno što ne trošim slova na Trifuna i Valentina. Štedim struju, pošto ovo pišem po skupljoj tarifi.
Dobro jutro!
tirelire
(Foto: europa.eu, ilustracija)
Beograd202 