Ustanak (2. mart – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Ne znam kako vi, ali ja pojma nemam šta je to srpski specijalitet. Recimo, da me neko od stranaca zaustavi na ulici i upita šta bih mogao da mu preporučim da pojede, ali da je baš „po srpski“, ne bih mogao odmah da odgovorim. Ako ja volim nešto da jedem, to i preporučim, e sad… da li je baš srpsko ne bih mogao da se zakunem. Volim sarmu, ali šta to vredi kad su se pre nas neki drugi setili pa je zaštitili kao svoje nacionalno jelo. Doduše, volimo je, ali realno nije naša, stigla je sa istoka sa Turcima na Balkan. Volim ja i ajvar, ali iako se zna da je to južnosrbijanski kavijar, čemu saznanje kad su opet neki drugi iskoristili znanje pa ga brže bolje zaštitili kao svoj brend. A paprike im uspevaju baš kao nama papaja. Volim i šunku, kajmak, prebranac, đuveč, paprikaš ali – ne vredi. Nigde u Evropi to nije prepoznato kao srpski kulinarski pronalazak. Mnogo se danas polaže na geografsko poreklo nekog jela ili pića ali pre svega najviše na profit. Nikoga više nije briga da li je moralno to što će neko maslinovo ulje prisvojiti za sebe, iako dva stabla masline nema u državi, važno je da se uzimaju procenti od toga što neko proizvodi i prodaje pod imenom koje isključivo u vašem vlasništvu po evropskim registrima, i administracijom koja nema želju da se bavi proverama. Ima nešto što još niko nije ukrao Srbima, a moglo bi zaista do donese veliku popularnost. To je Devojački san, Noćna mora, ili Karađorđeva šnicla. Jeste da je sve od čega se priprema stiglo iz uvoza, ali ima naše ime, a i nekako je baš kao i mi: veliko, masno, kalorično i ukusno baš kako svet misli da izgledamo u katalozima koje nam je aranžirao po svojim pravilima. Ima još, vi ćete se već setiti, ali meni ovo nekako izgleda originalno, a vama?

Dobro jutro!

1

(Foto: http://vukajlija.com/, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s