piše: Dejan Grujić
Došlo vreme da dobro razmislimo o budućnosti. Prošlost nam i nije nešto, rekli bi mladi. Ostali smo sa mnogo istorije, a malo geografije, pa hajde onda da pokušamo nešto sa ekonomijom. Recimo, imate problem u kupatilu. Pozovete majstora vodoinstalatera da vam to reši. Ako se pojavi mladić mlađi od 25 godina, budite sigurni da vas pohodi priučeni majstor jer se u Srbiji skoro tri godine nije u srednju školu upisao nijedan vodoinstalater. Slična je priča i sa nekim drugim zanimanjima. Na primer, zidara, tesara, armirača ili keramičara, ali školovanih sve je manje u Srbiji. To su oni koji vam odrade posao za kratko vreme, uz optimalni utrošak materijala. Sve to za istu cenu kao i ovi koji su priučeni, a glume majstore. Nije čudo što Srbija u kojoj niču gradilišta svaki čas, (krenulo srljanje u progres, bato!), nema dovoljno kvalifikovane radne snage. Pa skoro je bio Sajam zapošljavanja i samo su tražili majstore građevince svih struktura i jedva da se javilo njih desetak. Ovo nisam ja izmislio, tako pišu novine, da direktorka Građevinske škole ima istu platu kao njen bivši učenik koji sada radi u Energoprojektu. Nije morao da završi fakultet, odmah je dobio posao. I šta sad hoćemo? Da kukamo kako je teško, kako je mart težak za nove ideje i odluke? Nije, odlučite odmah gde ćete da upišete svog osmaka u junu. Neka uči za zidara pa ako bude hteo, posle neka studira šta god hoće. Zanat je ipak, zanat. Za početak samostalnog života to je sasvim dovoljno. Menadžeri, istoričari, geografičari, glumci, slikari, kulturolozi, muzikolozi nam silaze, svake sezone diplomirani i napirlitani, odmah se penju na top listu – nezaposlenih. Za to vreme, zanatlije rade i ćute. I ne žale se, valjda im je – Dobro jutro.
(Foto: Srednja škola SVETI NIKOLA, ilustracija)
Beograd202 