piše: Dejan Grujić
Nikada nisam bio ljubitelj oružja, niti sam ikada imao problema sa zakonom u vezi sa dozvolama za nošenje ili držanje istog. Poslednji put sam pušku držao na obuci u JNA. Međutim, u poslednje vreme, nakon donošenja Zakona o oružju i municiji, kojim je Srbija želela da uvede red u ovu izuzetno osetljivu oblast, javljaju se glasovi pojedinaca koji su u poziciji da se odriču čak i trofejnog oružja. Tako jedan moj prijatelj, koji je ceo radni vek proveo u vojsci i penzionisan je bez i jedne mrlje u karijeri, sada ima problem zbog novog zakona da svoj revolver, kupljen pre 25 godina za tadašnjih 350 maraka i iz kojeg ni metka nije ispalio, sada ne može da registruje kao trofejno oružje. Ranije je to činio bez problema. Po novim propisima, iako će po najavama iz MUP-a to moći da uradi ali uz mnogo peripetija, papira, provera, i pregleda, on je praktično požurivši kao lojalni građanin da ponovo prijavi svoj pištolj, ostao bez uspomene iz vojničkih dana. Ponavljam, čovek je kupio oružje, i u to vreme dobio sve dozvole za nošenje i držanje. Međutim, posle odlaska u penziju, trofejni revolver je dočekao novi zakon i verovatno zbog lošeg tumačenja istog, otpremljen u Kragujevac o trošku vlasnika i tamo uništen za ne male pare koje je isplatio upravo taj moj prijatelj. Zašto? Pa, moj prijatelj je penzioner, nema para da plati sve dažbine kojih ranije nije bilo kada se trofejno oružje registrovalo. Predao ga je državi i odustao od sećanja na davne dane vojničke službe. Pitam se kome će otići svo trofejno oružje koje će vlasnici sličnog materijalnog stanja kao moj prijatelj penzioner morati da predaju državi. Da li će država nametima ili prodajom tog oružja zaraditi i stati na zelenu granu? Možda i hoće, ali otvoreno je pitanje ko danas ima para za kojekakve sačmare, puške ili pištolje iz prošlog veka? Ne bih voleo da uskoro čitam da je neki kontroverzni momak kratkog fitilja sa vrelog asfalta pun para i pod dejstvom opojnih supstanci oduzeo nekom nedužniku ono što je najdragocenije – život i to iz nekog bivšeg trofejnog oružja. Manimo se oružja, nikome sreću donelo nije – ali kada su u pitanju nove odredbe zakona iz nekih drugih oblasti bilo bi korisnije da ih tumačimo javno i temeljno da ne bi na kraju od njih najviše ispaštali oni zbog kojih su i doneseni – običnih i čestitih građana. Dobro jutro.
(Foto: leap.utah.edu, ilustracija)
Beograd202 