Ustanak (4. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Imate li završen fakultet? Ovo pitanje često postavljaju budući poslodavci svojim potencijalnim mladim saradnicima a niko od njih da se seti i upita: Imate li kakvu dragocenu uspomenu iz studentskih dana? Šta briga njih, ali nas jeste i nije nam svejedno. Sećam se da smo nekada davno sredinom devedesetih, studirajući, čuvali nekakve sitnice koje su nakon diplomiranja ostale zaboravljene u nekoj fijoci, možda kartonskoj kutiji ispod kreveta ili na tavanu. Bilo je tu bonova za menzu, čak i žetona koji su se koristili u ekspres restoranima, puškica za teške ispite, povlastica za gradski prevoz, kartica za biblioteku, svega. Jednu od uspomena koja je meni ostala za sva vremena jeste knjiga iz biblioteke. Našao sam je tek pre dve tri godine, a priča o njoj je veoma čudna. Naime, trebalo je da napišemo nekakav seminarski rad o ruskim klasicima, i pošto nisam poneo člansku kartu a krenuo sam do bibilioteke, zamolim svoju najbolju koleginicu Jovanku da mi na svoje ime podigne knjigu. Nemojte da se smejete ovo stvarno nema veze sa onim predizbornim spotom. Rad sam napisao, ispit položio a knjigu zaboravio u svojoj momačkoj sobi, stotinama kilometara udaljenoj od bibilioteke. Moja vesela Jovanka me je uporno podsećala da knjigu vratim, ja sam prvo obećavao, pa onda odbijao da je knjiga uopšte kod mene i da sam je vratio, izbio je rat, bibilioteka je propala i nikome ništa. Nedavno je sam knjigu našao tražeći neku stručnu literaturu i samo što se nisam šlogirao, u trenutku. Bilo mi je žao Jovanke, koja je verovatno mnogo propatila zbog moje nemarnosti, a opet drago što je knjiga zahvaljujući mom studentskom nemaru ostala živa za razliku od nekoliko hiljada drugih koje su javno spaljivane u Prištini posle pobede nad NATO. Sad je tek ne dam nikome. Čuvam je, a u njoj i papirić na kome piše da je rok za vraćanje 15 dana, do 4. aprila 1993. godine. Žao mi je, ali ta knjiga se neće naći na izložbi koju organizujemo u Radio Beogradu, ali opet drago da od svega što je moglo da bude suvenir na studentske dane, ostao jedan „Zločin i kazna“. Kaznu još nisam odslužio.

Dobro jutro!

 

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s