piše: Dejan Grujić
Pre dve godine, na današnji dan, kragujevčki fudbaleri štrajkovali su na Partizanovom stadionu. Seli su na teren, pola minuta ih je gledala publika u čudu, a oni su samo hteli da skrenu pažnju na svoj problem sa platama. Dobili su rada aplauz od Partizanovih navijača. I ništa. Štrajkovi i protesti, aktuelniji su nego ikada i danas i to zbog pukog preživljavanja. Ko prati dešavanja u Goši, zna o čemu pričam. Trideset plata nije isplaćeno radnicima, gazde, takozvani investitori, prebacuju fabriku iz ruke u ruku, zabašuruju obaveze, ne plaćaju zdravstveno osiguranje i nikome ništa. Bilo je u Srbiji štrajkova i sa oružjem, belim mantilima, đačkim dnevnicima u ruci, odsecanjem prstiju i nikom ništa. Gladovalo se prisilno i opet ništa. Radnici su se tukli sa obezbeđenjem novih gazda koje ih nije puštalo u fabrike, zatvarali glavne ulice u Beogradu, pružne pravce, samo što nisu avione obarali. I opet, nikom ništa. Radimo, u pojedinim slučajevima besplatno godinama, gledamo političare i statističare koji pokazuju grafikone i krivulje rasta i progresa a kod komšija u regionu i dalje mortadela i nutela kao minimum standarda a kod nas i suv lebac sa malo mleka lagano postaje luksuz, takoreći. Nisam siguran da ma šta više može da bude senzacija u Srbiji, ako se uzme u obzir pažnja javnosti u vezi sa aktuelnim protestima širom Srbije. Niko se ne pita šta građane na ulicama gradova Srbije motiviše da izražavaju nezadovoljstvo, već svi pitaju: ko ih je organzovao? Ništa nismo naučili iz prošlosti. Poređenja radi, i 6. april 1941. godine bio je posledica razjedinjenosti slabe Evrope pred fašizmom, a plamen Narodne biblioteke toga dana gutao je nacionalno pisano blago jer je neko uredno, kad su počeli napadi, zaključao zgradu i otišao negde. Srbija je očigledno i danas, posle toliko decenija, jedna velika pozornica na kojoj se igraju predstave sa plakanjem, čuđenjem i smejanjem od muke. Jedino, što sami plaćamo ulaznice za te predstave i to parama kojih nema ili su bez pokrića. A igramo, zamislite, samo i isključivo epizodne uloge zaključani nekim ključem koji je neko odneo. Pa, dokle tako?
Dobro jutro!
(Foto: appalachianartsalliance.com, ilustracija)
