piše: Dejan Grujić
Zahladnelo u aprilu da čovek ne poveruje. Počeo i sneg da pada, a taman smo se ponadali da je proleće zavladalo. Tako je kod nas, iz sandala u čizme i obrnuto. Na sve strane čuđenje i zastrašivanje. Pa šta ako je hladno? Otopliće. Ako nam je zima u aprilu najveći problem, pa onda – blago nama. Treba da vidite cene. One „gore kao vatra“ u pesmi Zdravka Čolića. Cene voća i povrća su preko noći podivljale. Ako je luksuz jesti jagode u ovo doba godine, e pa onda neću, u redu je. Ima da prođem pored njih k‘o pored turskog groblja, iako će mi se onako GMO-vski ceriti u nuditi u svom raskošu i plastičnom sjaju. Ali, ako ostavimo jagode na miru, što onda onaj peršun „što sam niče a oni ga samo čupaju“ postaje luksuz? Teorija zavere da nam je ova zima u proleće u stvari HARPOVSKA možda i nema pokriće ali opet je rado citiramo. Niko sa sigurnošću ne može da utvrdi otkud taj talas ledenog vazduha, sem ako nam ga nije poslao „pokvareni“ Zapad da bi nam omlatio breskve, kajsije, trešnje, višnje, maline, marele, dakle sve ono od čega živimo. Čekajte, a šta je sa Istokom? Da nisu oni ustvari opet pokupili sve srpske jabuke i krompir pa sad za nas nema i jare i pare? Ima li ičega dobrog u tome što sam ponovo izvadio sa dna ormana debeli džemper iz kolekcije „hvala ti bako?“ Ima, bar nisam morao da uključim TA peć u stanu . Zamislite samo tu zimsku radost na majskih trideset stepeni kad stigne račun za aprilsku struju?
Dobro jutro!
(Foto: Pinterest, ilustracija)
Beograd202 