piše: Dejan Grujić
Otišao je zauvek jedan od junaka mnogih detinjstava, Raša Popov. Veliki čovek, humanista, novinar, književnik, publicista, scenarista, tiho je otišao na neku verovatno dečju nebesku planetu i poneo sa sobom muku koju je pre neku godinu doživeo dok su ga ispred stana napadala i tukla tri takoreći deteta. Heroj našeg doba, ostatak života proveo je iza zaključanih vrata, prestrašen od Beograda, kako je govorio. Umeo je Raša da mnogima unese optimizam u tužne duše, obraduje puno malih i velikih ljudi, iznese iz čiste duše, uprkos svojim ličnim dramama, svu snagu kojom je mamio osmehe na mnoga lica. Ostaće upamćen za sva vremena jer je za vreme vlastitog, bogatog životnog iskustva uspeo šarmom i ljubavlju prema najmlađima da pobedi razočaranja i bol zbog sveopšte agresije koju donosi sadašnjost i srećan u budućnost isprati neke dobre mlade ljude. Nalik njemu, mnogo nepoznatih i poznatih likova upoznajemo tokom odrastanja. Oni, čineći neka mala ljudska, a ipak veoma topla i predivna dela urezuju svoje ime u naše pamćenje. Sve dok je takvih, dobro je. Dobro je i što se pokvarenost i dobrota od pamtiveka bore i što se dobro uvek deset puta više mora da istakne da bi pronelo jarbol pobede. U to ime, Raša Pronalazač se imao „rašta roditi“. Čak i ako je možda bio povređen od onih koje je celog života branio i pomagao, verujem da nas je napustio zadovoljan pobedom vlastite dobrote i čestitosti nad svime što predstavlja puku suprotnost delu koje je iz dana u dan objavljivao na različite načine. Hvala Vam, Rašo – za sve.
Dobro jutro!
(Foto: rts.rs, )
