Ustanak (25. april – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 
Da li ste jutros pozdravili komšiju? A komšinicu? Ova dva jednostavna, a opet veoma komplikovana pitanja, koja povremeno čujete na 202-ci, bude različite emocije kod slušalaca. Kod nekih, unose vedrinu a kod onih drugih – nelagodu. Da, stvarno. Kad smo poslednji put popričali sa prvim komšijom, da li smo mu se uopšte javili? Možda nije zaslužio? Možda je menjao pločice i hoblovao parker prošlog leta baš u vreme slatkog popodnevnog dremuckanja pa nam je od tada mrzak? Ili je možda prao tepih na terasi pa nam je isprskao veš? Ih, kakvi smo… Pa mi zaboravljamo na svoje najbliže u porodici koje viđamo ili ne viđamo baš svaki dan, a nećemo prve komšije. Ovoga puta u centru pažnje su oni koji su zagazili u ozbiljne godine, žive sami, i skoro zaboravljeni. A takvih je sve više u Srbiji jer se naša zemlja nažalost prazni i iseljava. Najveći problem je sa starima u urbanim celinama koji su svoju decu ispratili na put u svet, a unuci koji su pristigli nisu u mogućnosti ni da ih vide a kamoli obiđu jer žive negde daleko od Srbije. Lepu akciju pokrenule su kolege novinari sa juga Srbije a koja nosi naziv: „Imate li komšiju kome je neophodna pomoć?“. Pomoć ne mora da znači samo pakete u kojima su toalet papir, pirinač, makarone i konzerve. Pomoć je i „Dobar dan, komšija, kako ste? Treba li vam šta? Hoćete da zajedno popijemo kafu, ili čaj?“. Ja bar tako cenim, iako imam u komšiluku nekoliko vremešnih gospođi koje skoro ne izlaze iz stana, i kojima je razgovor u stvari najdragoceniji lek od samoće. Telefon ili skajp nisu im od pomoći. Kesa sa hlebom, mladim lukom, sirom i jogurtom takođe ne pomaže. Za tako nešto postoje komercijalni servisi za dostavu, ali topla ljudska reč nije na prodaju i ne dostavlja se kao unapred naručen bakaluk. Izgleda kao da smo siti priča na poslu, na ulici, u autobusu, kafiću i ne razumemo koliko je važna reč onome ko nema s kim da je podeli. Umesto tanjira čorbe veću vrednost ima čašica razgovora, makar bila i rakijska. Pa, uzdravlje komšije, da smo živi i zdravi.

Dobro jutro!

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s