piše: Kruna Pintarić
Dipl. spec. inž. predškolac
Nisu samo mali i veliki maturanti s proleća malo napetiji zbog upisa. Psihičke pripreme, konkurisanje, pa i traženje veze, očekuje i roditelje dece koja treba da se upišu u vrtić. Beograd je tu uvek bio najproblematičniji, bar po stepenu paničenja. Stalno se sa nekom dozom napetosti najavljuje koliko mesta ima, apeluje na transparentnost pri upisu, kao da je na Voždovcu Harvard za trogodišnjake, a na Zvezdari Jejl! Pa, ko ga se domogne, uspeo je u životu, sigurno. Kada se suština vrtića i predškolskih ustanova toliko izmenila? Kako su neki bolji od drugih, kako se neki traže a neki ne, zašto velike opštine nemaju adekvatan broj vrtića, srazmeran prosečnom broju upisane dece u poslednjim godinama? Inače, prioritet pri upisu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u primarnoj porodici i deca čija su braća ili sestre upisani u isti vrtić. Koliko sve ovo zapravo može biti traumatično za roditelje, na sav svakodnevni stres, govore mi i iskustva poznanika i prijatelja s decom. Dešava se da im deca ne idu u isti vrtić, da su na drugom kraju svoje velike opštine, ili nekoj drugoj gde ima mesta. Roditelji tu zapravo ništa ne mogu da učine. Ako nisi prebogat ili presiromašan, u vrtlogu si administracije i „Ne znam šta da vam kažem, nađite vezu“ rečenica.
Koliko mi energije trošimo uzalud! Kod vrtića su bitne tri stvari: da vam neko čuva dete, da se druži s ostalom decom, i da ga niko ne „pokvari“. Ovim trendom, kupovaće se diplome i za završeno predškolsko.
Dobro jutro!
(Foto: Wake County Public Schools, ilustracija)
