Ustanak (4. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 
Sada se kaže bravar, a kad je umro to niko nije pominjao kao njegovo zanimanje. Nije se smelo, bio je živ iako mrtav i još uvek Maršal svih građana, radnika i poštene inteligencije. Otišao je u velikom stilu, Plavim vozom i lafetom, praćen stotinama hiljada ucveljenih građana države koju je stvorio na klimavim temeljima. Godine su učinile svoje, čim je prevalio sedamdesetu više nije bio u stanju da se nosi sa ambicioznim generalima i predsednicima kojekakvih komiteta koje je sam stvorio. Republike su postale preko noći države, zatvorene jedna prema drugoj, nepoverljive i sukobljene međusobno. Ostao je samo Dan mladosti i štafeta koja je svoju trku istrčala samo nekoliko godina posle njega. Ostalo je poznato, zemlja je utonula u krizu iz koje je pokušala da je čupa nemoćna Milka Planinc, držala se još kratko do Ante Markovića, a onda je sve krenulo nizbrdo u vodopadima krvi. Velika država koja je mogla samu sebe da izdržava, hrani, snabdeva i još ponešto i izveze, srušila se i potonula u mermernu kutiju u kojoj se uprkos svemu i danas nalazi Maršal Bravar. To što ga pohode stotine poklonika preostalih nakon svih ovih godina ne znači mnogo u situaciji kada njegovo političko imanje razdire korov, okružuju žicom ojačane granice, sa radničkom klasom koja više liči na robove nego na ljude ne znači apsolutno ništa. Zamislimo da je danas živ, da li bi istorija drugačije kreirala događaje, a geografija crtala granice? Da li bi praznici rada, republike, boraca, ustanaka, ili kongresa partije bili aktuelni? Da li bi radili više ili manje? Kolike bi nam bile plate? Da ne zanemarimo kredite koje smo krcali za njegova života, kako bih ih vraćali da je danas živ? Da li danas iko želi da se seća šta je bilo, i šta smo to sve mogli mi? Možda želi, ali nema vremena. Radnici imaju pauzu od 30 minuta za ishranu, pušenje i toalet. Neće valjda da ga se sećaju dok jedu prazne sedviče pušeći u čučećem položaju?

Dobro jutro!

(Foto: YouTube, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s