piše: Dejan Grujić
Istorija beleži da je na današnji dan pao fašizam. Od trenutka kada je počeo uspon i razvoj idelologije koja je u smrt oterala milione ljudi, znamo sve. Znamo i kako smo se nezaboravom branili od nasrtaja onih koji su hteli da ga povampire. A gde smo danas? Da li i danas vodimo bitke protiv fašista iz spoljašnjih ali i unutar naših redova? Kako podnosimo to što se iz dana u dan bezobrzirno prekrajaju činjenice o herojima i izdajnicima koji zahvaljujući manipulacijama lako menjaju mesta i uloge? Da li nam je zbog toga svejedno? Rusija i Evropa, nekada saveznice, a danas međusobno suprostavljene uvređene dame u najlepšim godinama, ne umeju da prepoznaju zajedničke interese, uvek su im vlastiti iznad onih širih i viših. To je politika i ono što se noću obeća, danju ne važi – kao u narodnoj pesmi. Srbija okružena nepoverljivim i ne baš iskrenim komšijama traži sebe i svoju ulogu antifašiste koju je vratila pre par decenija rediteljima velikog svetskog poretka. U toj ulozi sada joj nije lako da ubedi velike i male da je drugačija i bolja. Izazovi su oko nje, ali i u njoj, da objasni šta je tačno bilo pre sedamdeset i više godina i da sa sebe otkloni sav mulj koji se u poslednje vreme u njeno ime kandidovao za borce protiv nepravde i rasterivače svih mogućih i nemogućih, znanih i neznanih prijatelja i neprijatelja. Srbija je nepogrešivo izabrala stranu pravednika kad je to trebalo, najmanje što joj treba danas, jeste da zaboravi na sve tekovine borbe protiv fašizma, ekstremizama i ostalih „izama“. To zaslužuju svi koji su nam slobodu podarili boreći se protiv onih koje smo prepoznali kao sluge i poklonike fašizma. Ako je Evropa izabrala da ovaj dan bude njen dan, onda je i srpskoj zastavi više nego ikad danas mesto uz zastave pobednika u Drugom svetskom ratu. Smrt fašizmu, sloboda narodu – i neka vam je srećan Dan pobede!
(Foto: Википедија, ilustracija)
Beograd202 