piše: Dejan Grujić
Da znate da sam se umorio od teških tema i razmišljanja o životu. Stalno nešto kukamo, ništa nam ne valja, uvek nam nešto fali, postali smo mrzovoljni i okrenuti sebi. A u čemu to pokušavamo da nađemo utehu? Da li je sreća to što ćemo radeći nekoliko poslova uporedo sebi obezbediiti komad tehnike, šklopociju na četiri točka ili zameniti stolariju? Postoji ko zna koliko različitih ciljeva kojima težimo a koji su nam nametnuti spolja. Malo ko se danas osmehne, uputi lepu reč, izjavi ljubav. Suštinsko pitanje glasi: Da li ste skoro izjavljivali ljubav? Kako vam to danas izgleda? I stari i mladi imaju pravo da se zaljube, da zavole po ko zna koji put i tako probude leptiriće u stomaku. Prirodno je da se mladi brže i lakše zaljubljuju, ali njihova ljubav pod naletom modernih vremena gde je „daj sve i daj odmah“ zasnovana nažalost isključivo na fizičkom kontaktu, dopadanju nečega spolja što pleni, ponajmanje na temeljima koji spajaju sličnosti ili različitosti, lepo i produhovljeno, muško i žensko, glupo i mudro i tako dalje… Izjaviti ljubav je teško, taman koliko i priznati krivicu. Birajući krivicu ili ljubav, krijemo osećanja a to tek kad prođe vreme razumemo i prihvatimo kao nenadoknadiv gubitak. Ljubav je kada stanemo pod jedan kišobran, spavamo na istom jastuku, delimo poslednji zalogaj ili gutljaj vode. I ne samo to. Do sutra bi tako mogli o ljubavi ali i o tome da smo je zbog raznih okolnosti sklonili iz vidokruga. Hajde da to prekinemo. Lepše je uz ljubav jer nam treba kao voda.
Dobro jutro!
(Foto: Opusteno.rs, ilustracija)
