piše: Ru Šavr
SEBIČNA CRTICA
Svi kažu da je Prvi maj odavno prošao, a meni se čini kao da još nije. Prošli put sam pisala o tome kako izgleda prvi radni dan posle praznika i kako je teško preći sa uživancije na brži tempo, ali da se mora. No, ima i onih koji su spajali dobro i korisno, to jest Praznik rada sa Đurđevdanom, ma koliko naizgled to nemalo mnogo veze, ali praznici su praznici i zgodno je kad su blizu. Tako je moguće da pijačna matematika dva regularna praznična i tri slobodna radna dana pretvori u devet neradnih. Kako stvari stoje, dosetljivih nije bilo tako malo, pa ako su se razne nezgode i pretumbacije desile ovih dana, ili se još dešavaju, to je zbog toga. Na primer, ko je očekivao da u svom Domu zdravlja obavi neku kontrolu, uzme uput za laboratoriju, ili lekove, taj je morao odgoditi sve planove za bolje dane, po cenu zdravlja. Tamo je jedna mudra i nepokolebljiva sestra sjajno odigrala ulogu koju su joj poverili i svakome odlučno objasnila da je u zabludi, da su njegovi problemi minorni, da se mogu odgoditi, ako se uopšte tiču nadležne institucije i tako, redom. Recimo: „A, da li ste sigurni da ste uopšte imali temperaturu? Što morate baš danas da vadite krv? Ma, nije to ništa, verujte, nije to hitno, a ako je hitno onda idite u Urgentni centar“…
A i šta se drugo moglo očekivati kad su od šest lekara, te rastegljive prošle nedelje, radila samo dva? I tako se, sa praznične teme, možemo opet vratiti na jednu od naših najbolnijih tema, a to je sebičnost i to tamo gde joj nikako nije mesto. Ne bi li trebalo da imamo empatije i čovečnosti i onda kada je praznik? Mislimo li uopšte na druge, ili nam je svejedno čak i onda kada je nama lepo? Ovo je bio primer situacije koja pokazuje da se svaka stvar može opravdati i objasniti. Ima dana kada ljudska logika ustukne pred ličnim interesom…
Dobro jutro.
(Foto: Opusteno.rs, ilustracija)
Beograd202 