piše: Dejan Grujić
Ovoga jutra setićemo se mladih junaka Srbije koji svoje bitke biju u tišini bez želje da se o njima mnogo zna. Imaju u najvećem broju slučajeva između 15 i 35 godina, mada se među njima nađe i po koja beba. Ophrvani su bolovima koji ne popuštaju, grčevima koji stežu danima, mučninom, kostoboljom, aknama, čirevima, gubitkom kose, čestim odlaskom u toalet i dobrovoljnim isljučenjem iz društvenog života. Zamislite život jedne mlade osobe u punoj snazi, željnoj života, ljubavi, radosti i provoda, kojoj je najveća briga da li će brzo moći da stigne do najbližeg toaleta zbog bolesti koja je tako nemilosrdna i nepredvidiva i ruši dostojanstvo. Lekova za te heroje, srećom ima. Neki su dostupni, a neki veoma skupi. Sve troškove lečenja, naša država pokriva, ali ponekad i pored terapija ništa ne pomaže. U tim situacijama, hirurški nož je jedino rešenje. Međutim broj operacija zavisi od toka bolesti. Ako niste čuli, nemojte da, ako čujete za Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis, kažete kako to nije ništa strašno. Jeste strašno, jer su to veoma ozbiljne hronične bolesti kojima niko još uvek ne zna pouzdan uzrok, a samim tim nema ni odgovor za trajno izlečenje. Sa ovim bolestima se živi, ali prilično komplikovano. Neophodno je pridržavati se saveta stručnjaka, kojih imamo hvala bogu, jesti i piti izuzetno pažljivo i umereno. Uz šaku lekova, strah od iznenadnih, hitnih odlazaka u toalet, nadu da će doći dan kada će svet dobiti lek od hroničnih upala creva, ovi heroji žive svoje živote. Trude se da nikome ne budu teret, uče, čak i rade, vode ljubav i ne kukaju. Danas je njihov dan, zbog toga cela ova priča o njima sada dobija dimenziju velike podrške svih nas koji smo srećom zdravi. Pa, šta onda konkretno možemo da učinimo za njih a da im od toga bude na trenutak bolje? Za početak, njima će, siguran sam biti dovoljno jedino da ih ne zapitkujemo kako im je i šta im se jede Od nas zdravih, za sada – toliko.
Dobro jutro!
(Foto: UKUKS)
Beograd202 