Ustanak (23. maj – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

 

Srbija se početkom privatizacije, pre petnaestak godina, viškova radne snage oslobađala tako što ih je slala u penziju. To je bio način da se održi socijalni mir, a u isto vreme, delile su se i takozvane otpremnine od kojih su bivši radnici mogli da pokrenu sopstveni posao. Mogli su, ali ne na ovoj planeti. Bilo je retkih primera da su se pojedinci lepo oparili, naročito kada su prodavane najbolje krave muzare srpske privrede, ali i oni su na kraju dospeli u dužničku krizu kada su te pare potrošili na adaptacije kuća ili automobile. Teško je danas poverovati da smo sve ovo vreme potrošili u trošenju snage na slabo plaćene poslove svih profila angažovani preko takozvanih agencija. Tako se pre nekoliko godina otkrilo da su te agencije isplaćivale minimalce a naplaćivale od državnih firmi te svoje usluge obezbeđivanja radne snage – papreno. Nije ni čudo da smo tada razumeli da je takozvana tranzicija dugo održiva u Srbiji zahvaljujući rupama u zakonima koji su pisani za pojedince bliske vlastima koju su podržavali tokom izbornih kampanja. Deca nam se vraćaju sa svetskih takmičenja okićena odličjima, najbolji stručnjaci odlaze u inostranstvo, ono što je ostalo da živi ovde i dalje se nada da će otići negde, daleko, gde će moći da se živi, a ne samo preživi. Probudili smo se, krenuli malo napred, sada su u nekim sektorima dozvoljena zapošljavanja za stalno a ne samo po ugovoru, ali poslodavci se suočavaju sa problemom manjka mlade radne snage. Da li to znači da mladi neće da rade? Naravno da ne, oni su ili već otišli ili se spremaju da popune obrasce za prijem na poslove u belom svetu. Za to vreme, Srbija stari, i tako bezvoljna i namrštena pakuje tegle ajvara, zlatiborski pršut i domaću rakiju i šalje je svom podmlatku, možda baš i avionom koji leti preko okeana. Važno je samo da se sve lepo upakuje da ne čegrta. Pa kako? Tako.

Dobro jutro!

(Foto: Sarah McIntyre – LiveJournal, ilustracija)

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s