piše: Ru Šavr
REKLAMNA CRTICA
Svakodnevno smo okruženi reklamama. Ima ih svuda, zaskaču nas na televiziji, pilje u nas sa bilborda, o flajerima i pretrpanim sandučićima da ne govorim. Toliko ih ima da ih često više i ne zapažamo. Istini za volju, poneke i primetimo. To su, obično, one loše. Retko nas iznenadi neka originalna. Čini mi se da sve ređe kupujemo reklamirane proizvode. Ponekad se stiče utisak da tvorcima reklama više i nije toliko važno šta kažu i kako kažu, već se trude da što krupnijim slovima i upadljivošću nature svoj proizvod i njegov naziv.
No, jedna stvar mi je ipak privukla pažnju. Vrti se često tv reklama u kojoj bračni par donosi robu iz samoposluge u papirnim kesama. Iste takve kese su i na reklamnim panoima na fasadama našeg najrasprostranjenijeg lanca super-marketa kao i još jednog, inostranog, takođe prilično rasprostranjenog. Papirne kese, inače, kod nas NE POSTOJE. Neko vreme su se pojavljivale pa nestale. Ono što možemo da zaključimo je da se ovakve kese lepo slikaju, ali imamo li mi nešto od toga budući da ne možemo da ih koristimo? Tako se postavlja pitanje – da li reklama u kojoj se nešto što ne postoji reklamira kao uobičajeno i svakodnevno u Srbiji, zaista nudi nešto opipljivo ili treba a priori takvu reklamu da shvatimo kao šarenu lažu? A o šarenim lažama u pomenutim super-marketima da i ne govorim…
Dobro jutro.
(Foto: letsgokings.com, ilustracija)
Beograd202 