piše: Dejan Grujić
Svakog dana pročitamo u novinama kako se strani ulagači u Srbiji ponašaju nehumano prema radnicima. Najviše zaboli to što poslodavci više ne uručuju otkaze radnicima koji se zateknu na bolovanju zbog najtežih bolesti, nego samo sačekaju da istekne ugovor o upošljavanju. Naš originalni način pridobijanja stranih investitora trpanjem para u njihove već debele džepove doveo je do toga da pojedini od njih ugovore o angažovanju produžavaju na najviše šest meseci. U slučaju da se neko razboli poslodavac strpljivo sačeka da papirima istekne rok i potom se bezbolno reši radnika koji je sprečen da radi i privređuje. Iako galamimo u stilu „gde će vam duša da otpuštate bolesne i uz to samohrane majke“ oni smireno odgovaraju da nisu prekršili zakon već je istekao ugovor o angažovanju. Nisu bolji ni naši investitori. Doduše, ima svetlih ali usamljenih primera koji daju nadu. Čitali smo pre nekoliko godina da je jedan od srpskih preduzetnika svojim radnicima dodelio kuće i stanove na beskamatni kredit od sto godina. Onda je nesrećni čovek umro, firma prodata, a novi vlasnici su tražili da radnici isplate dugovanja. Među tim vlasnicima, bio je i jedan čelnik opozicije. Takođe, jedan naš čovek, ne otkrivajući svoj identitet, ponudio je fiktivni radni odnos oboleloj radnici kojoj nije produžen ugovor zbog bolovanja. Čin vredan divljenja, naročito jer ne znamo ko je dobrotvor. Nekako to ne liči na nas, naročito ako se bavimo biznisom. Pravilo je u ovom slučaju prekršio pojedinac. Eh, da je više takvih, plemenitih i bezimenih.
Dobro jutro!
