piše: Ru Šavr
CIRKUSKA CRTICA
Lepo vreme deluje na sve nas – pokretljiviji smo, odlazimo u prirodu, više smo na otvorenom. Pokretljiviji su i oni koji nas teraju da na otvorenom sedimo u zatvorenom. A mi se ne bunimo. Čak i plaćamo za to zadovoljstvo. Mislim na cirkus. Moram priznati da sam na cirkus kao pojam skoro i zaboravila, pogotovu na one u klasičnom smislu sa šarenim šatorom i životinjama. Pre neki dan je jedan takav pristigao. U gradu možete čuti glasove koji, sakriveni u kolima, najavljuju cirkuske predstave. Ima i plakata i najava ovde i onde.
Pretpostavljam da će biti onih koji će iskoristiti priliku da odu na cirkusku predstavu, možda i po prvi put, ako su deca. Sigurno će biti i onih koji će, pred čadorom neverovatnih razmera, u traženju zabave dati novac i kupiti kartu. Vrlo verovatno će se diviti veštinama pojedinih atleta, iluzionista, klovnova, cirkuskih artista. I sve je lepo do onde dok se divimo ljudskim veštinama.
Ali kad u arenu uđu životinje, ma koliko sjajne, uglađene i lepe, stvari se menjaju. I tu dolazimo do razloga zašto je ova vrsta zabave sve ređa. Držanje životinja u neadekvatnim uslovima, mučenje radi dresure i izgladnjivanje radi jeftine zabave trebalo bi da su davno otišli u zaborav. S kojim pravom još uvek teramo nekoga da nam služi ne bismo li zaradili novac?
Bilo bi lepo da svi cirkusi budućnosti budu lišeni ovih divnih bića koje dresiramo sebi u korist, mučeći ih, njima na štetu. Možda će stvarno taj dan i doći, ali u Srbiji barem, još nije osvanuo.
Dobro jutro.
(Foto: Teen Vogue, ilustracija)
