piše: Ru Šavr
PEŠAČKA CRTICA
Odavno želim da pitam: da li je ikome stalo do šetnje kolovozom u glavnim ulicama grada u ime pešačke subote? Ako nisam dovoljno jasna, mislim na Beograd, u kome se ova ideja ostvaruje, takoreći, već decenijama. Nije da nije lepo ići sredinom ulice i ne brinuti se hoće li vas neko bubnuti u leđa i oboriti. To jeste preimućstvo, iako kratkotrajno. Ali šta kad to zadovoljstvo, posle 15 minuta prođe? Onda nas otrezni saznanje da u centralnom delu grada zapravo nema prevoza. Zamislite sad da je istovremeno i drugi deo grada zatvoren zbog opravki puteva i raznih drugih radova. Vi ste nekuda krenuli, na posao, recimo, i shvatate da nećete stići na vreme a usput ćete se i pošteno namučiti u prevozu među gomilom drugih, nervoznih i zbunjenih ljudi. Da naglasim da pešačka subota nije pravilo, već nešto što s vremena na vreme iznenadi građane.
To je ono što kvari utisak bezbrižnosti koji bi da se nametne, a ne može. Jer, činjenica je da stvari imaju sasvim suprotan efeket. Kad vide da će ponovo da pešače do raznih destinacija u gradu na kojima žele da što-šta obave, ljudi se nerviraju i nije im do tog iznuđenog „dobročinstva“.
Mnogo šta tu nije kako treba. Odavno smo konstatovali da su ulice našeg grada nedovoljno široke da prime sav saobraćaj koji ide glavnim trasama. Ali, kao da se zaboravlja da ovaj grad sada ima oko 3 miliona stanovnika. Mogućnost šetnje po kolovozu možda i nije tako primamljiva kao što izgleda, ako se uporedi sa gubitkom vremena i živaca zbog neobavljenih poslova.
Dobro jutro.
(Foto: Pinterest, ilustracija)
