piše: Kruna Pintarić
Šta radi sav taj narod oko kontejnera?
Nije više ni toliko nova priča kako će sledeći rat biti za neki od osnovnih prirodnih resursa, direktno nužnih za život, kao što je voda. Možda su „bitke“ već i u toku, revolucija svakako nije na televiziji, pa ni vesti o ovome. Ali, čisti izvori se već privatizuju, a države poput Slovenije rešile su da tome stanu na kraj i ustavom garantuju slobodan pristup vodi. Ipak, kompanije od kojih očekujete samo da prave kakao u mleku odlučile su da kupe i vodu iz prirode. Kiša više izgleda neće moći besplatno da pada. Ni naše smeće ne pada besplatno u kontejnere. U svemu tome što je za nas đubre, za druge, revnosnije, tu se krije zarada. Sakupljači sekundarnih sirovina tako imaju čitavo nelegalno naselje pored deponije u Vinči, i žive od recikliranja. Tu su, uz dogovor sa komunalnim beogradskim preduzećem, dobili svoje kaveze za odlaganje sakupljenog otpada. Ne lezi vraže, ni tako dalje više neće moći! Gradska Čistoća u Novom Sadu odlučila ja da preduzme nesvakidašnje mere, kako bi uvela red među sakupljačima sekundarnih sirovina. Oformiće posebnu patrolu za čuvanje kontejnera. Angažovaće ih preko tendera, vrednog šest miliona dinara. U Gradskoj Čistoći kažu da se „nisu ugledali ni na jedan evropski grad“, jer nigde u svetu, kako kažu, „ne postoje ni sakupljači sekundarnih sirovina“. Patrola za kontejnere radiće po Zakonu o privatnom obezbeđenju.
Komunalna policija, inspekcije, redovna policija mogu da odahnu. Uskoro će svaki sakupljač koji se drzne da ošteti podzemni kontejner imati posla sa specijalnom patrolom za bezbednost istih. Saradnja javnog i privatnog sektora nije ništa novo. Ipak, sećam se prošle godine konferencije u Privrednoj komori Srbije gde su javna komunalna preduzeća predstavila svoje muke i sve dosadašnje propale projekte (za pare ne znamo gde su) u vezi sa poboljšanjem reciklaže kojoj smetaju sakupljači sekundarnih sirovina. Te razvlače, te pale, prave haos, ulaze nedozvoljeno u deponije, to nije bezbedno, nije dobro, spuštaju decu u podzemne kontejnere, u ono čudo mehanizacije, pa kuršlus! Dobili su svi ovi gradovi pare za naredne projekte čiji je osnovni cilj – istorijsko pomirenje komunalnih preduzeća i sekundaraca i -inkluzija. Na pauzi ih pitam, tu ima mnogo para, je l da, u reciklaži? Skoro uvređeno zagrcnu se čovek i kaže, ma neeema, ovo je sve zbog inkluzije, da nađemo rešeeeenje!
Ne znam šta je sledeći korak, ali zamislite da, kada za koju godinu krene opšta reciklaža još u domaćinstvima, zabunom bacite staklo u odeljak za metal. Dolazi privatno kontejnersko obezbeđenje i odvodi vas na informativni razgovor, odakle odlazite uz prekršajnu prijavu. Pa se vi posle drznite da širite paniku kako „deponija gori, a država se češlja“!
Dobro jutro!
