Piše: Ru Šavr
LAŽLJIVA CRTICA
Jeste da smo o laganju već govorili, ali toliko je izbegavanje istine kod nas rado viđen sport da neće smetati ako ga pomenemo opet. Pitam vas ovog ranog jutra, zašto tako lako izgovaramo male svakodnevne laži? Ponekad one kao da se očekuju i podrazumevaju, jer mi ne reagujemo na njih. Kao, hajde, recite mi da je pecivo sveže, ili jagode slatke i da ih ima tačno kilogram, pa da ih kupim. Nekad uhvatrim sebe kako, ne verujući prodavcu, ipak čekam da me ubedi da je sve u redu. Mislim u sebi: Da završimo s formalnostima oko pitanja i odgovora, pa da platim. Naravno da „komšinicu“ uveravaju, shodno očekivanjima, da je sve baš kao što želi. „Komšinica“ završava kupovinu i kod kuće se, naravno, uverava da je sve suprotno od onoga što je rečeno. Da li zaista moramo da prihvatamo ovu igru? Bilo bi lepo nekad učestvovati u poštenoj kupoprodaji. Istina, ima i toga, tu i tamo nije da nema, ali tvrdim da smo se na laži navikli i kao da nam više ne smetaju. Jer ako se nismo navikli, zašto onda drugačije ne reagujemo? Možda pravimo razliku između malih i velikih laži ili mislimo – nema veze što me prodavac vara, samo neka me neko bitniji ne vara i slično. Tako ispada da je kod nas trgovina neraskidivo vezana za male ili velike prevare. To je, takoreći, prihvaćena stvar. A da li mora tako? Zar nije dovoljno što je sve skupo? Zbog čega onda treba još i krasti i lagati uz to?
Mislim da samo zaboravljamo kolika je zapravo snaga potrošača, odnosno kupca. Mislite o tome.
Dobro jutro!
