piše: Kruna Pintarić
Radoje Kuč – pešterski super-poštar
U velikim gradovima, „napakovani“ jedni na drugima po soliterima, gradskom prevozu i u mimoilaženju na ulici, ljudi su zapravo mnogo udaljeniji jedni od drugih. Pitajte, uostalom, nekog koga znate iz manjeg grada, kako mu se zove prvi komšija, ili nekog iz Beograda, da li se javlja sustanarima. Zvono na vratima postalo je sinonim za susrete koje zapravo želimo da izbegnemo; komšiji pukla cev ili smo nešto zgrešili, reklame raznih vrsta i, nekome, bojazan od „plave koverte“.
Poštar je neko ko lako može da stekne uvid u to kakvi su životi ljudi kojima dostavlja poštu; ako su to samo računi, neće vas upamtiti. Ako su tu razglednice – nekom ste baš posebno važni u životu. Neki će poštara, još ako ga znaju duže, pozvati i na kafu, kutlaču ručka, pivce ili rakijicu. Radoje Kuč, super-poštar sa Peštera, stanovnicima srpskog Sibira mnogo je više od kurira.
Radoje je jedini na Pešteru koji radi posao poštara, a na odmor ili bolovanje nije išao 20 godina. Nije brojao kilometre koje je pregazio deleći poštu. Njega ne zaustavljaju ni visoki snegovi, niti zimski minusi. On stiže tamo, gde retko ko može – do gorštaka u 14 zabitih sela, raštrkanih po Pešteri. On je tu ne samo da donese poštu, nego i da vozilom koje je sam kupio jer mu motor od Pošte nije bio praktičan, već i da donese lekove ili preveze bolesne, ako treba. Kaže, uvek voli da pomogne. Bez puteva, asfalta, ucrtanih znakova, adresa – iskustvo mu je orijentir. Pomoć u nadoknadi benzina od poslodavca još ne dobija koliko mu je potrebno za celu turu, ali nada se boljem. I čini bolje tamošnjim ljudima, zaboravljenim ili nikad viđenim od mnogih koji peštersku prirodu i vredan biomaterijal olako prisvajaju za svoje potrebe.
U svima nama može, u manjoj ili većoj meri, da postoji jedan Radoje Kuč koji zarad tuđeg boljitka učini više nego što se od njega „traži“. Ljudi kao ovaj poštar i prijatelj ljudi sa Peštera obično su anonimni. Svetski filantropi ne žele ništa manje od naslovne strane „Tajma“, ali opravdanja za njihovu maštariju teško da ima. Lokalno ulepšavanje duha i okoline je, zapravo, najglobalnija dobra stvar koju čovek može da uradi.
Dobro jutro!
