Ustanak (8. avgust – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Svi smo mi sa sela, samo se to na nekima malo više primećuje. Nije sramota biti seljak, ali jeste to što ga ne poštuje onaj koga od pamtiveka hlebom hrani a puškom brani. Varošani, gospoda, ili građani, uvek su u seljaku videli nekoga ko će da im zakine na kantaru, uprlja novi tepih ako ne izuje curule, izgovori nešto glupo u otmenom društvu, ili ko zna već šta može da padne na pamet skorojevićima i lezilebovićima. Takva nam je i država. U seljaku je uvek videla vojnika koji će da gine umesto tatinih sinova, urednog platišu poreza koji mora da ga plati makar hleba nemao, glasača koji obavezno izlazi na izbore i kad pada kiša i tako dalje, i tako dalje. Setili smo se svih mogućih svetskih naučnika, umetnika, sportista, careva, političara i filmskih junaka pa smo po njima nazvali ulice i bulevare. Mnogima smo i spomenike podigli u znak poštovanja i sećanja. Seljaku se do sada niko nije okrenuo pa recimo nazvao svoju ulicu Seljačkom, ili mu podigao spomenik. Zato su, uprkos svima, stanovnici sela Glavinaca kod Jagodine sami podigli spomenik srpskom Seljaku i Seljanki. Spomenik je zbog krize izliven u betonu i premazan farbom u boji bronze i rad je akademskog vajara Ivana Markovića. Prikazuje seljaka i seljanku kako sa motikom i testijom za vodu idu na njivu. To je znak zahvalnosti za sve podvige naših seljaka u istoriji ali i njihovom poznavanju prirode i društva. Niko bolje od seljaka ne poznaje svoj zavičaj ali i prilike oko sebe, bilo političke, ekonomske ili društvene. I kad greši, neće da prizna da su drugi krivi. Kad ratuje, čini to zato što je naučen da je otadžbina sve, od grumena zemlje na jalovini, do Belog dvora na Dedinju. Ako putujete ka Jagodini od Rekovca, spomenik je na raskrsnici gde treba da zastanete, izađete, stanete mirno i pozdravite ovaj dokaz da smo još uvek tu gde jesmo zahvaljujući instituciji zvanoj srpski seljak. Eto ideje da to postane zaštitni znak buduće članice Evropske Unije koji je nacionalno blago i jedinstven primer opstanka na brdovitom Balkanu.

Dobro jutro!

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s