Ustanak (11. avgust – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Sećate li se akcije „KUPUJMO DOMAĆE“? Tada nas je država ubeđivala da je zbog opšteg napretka važno da kupujemo robu iz Srbije. Bio je to recept prepisan od komšija koji su svesni da polako tonu pod naletom svetske krize otkrili toplu vodu. Tamo se to i primilo, lično sam se uverio na letovanju da je jedan naš keks u rafu stajao danima, dok je domaći bio u skoro svakoj potrošačkoj korpi. Treba naučiti ponešto od komšiluka, ovo je lekcija koja bi po meni morala da bude prva. Lekciju o podizanju dažbina na voće i povrće nije za pomen. Završila se, pa hajde da krenemo dalje u saradnju i razvoj ekonomskih veza na obostranu korist bez huškanja, zlobe i trijumfalizma. Nešto što me čudi, jeste činjenica da U Srbiji imamo nekoliko fabrika za proizvodnju nameštaja, a opet nam je važnije što dolaze stranci koji će nam uz komode, police i oklagije prodavati i koncept kako da menjamo svest. Na stranu što moramo da učimo kako da čitamo šeme za sklapanje njihovog nameštaja, ali to u vezi sa promenama ovde ide teško, i ja to razumem. Zašto bi me neko ubedio da je bolje da sam sklapam nešto za šta već postoji domaći koncept po kome dođu dva momka i sve urade umesto mene, besplatno. Izvinite što sam nazadan, ali meni to liči na početak privatizacije u Srbiji, kada smo prodavali kravu muzaru jer njome nismo znali da upravljamo. Nedostajao nam je koncept menjanja svesti i razmišljanja na nov, drukčiji način. Srećno svima koji se na našem tržištu sa domaćim proizvođačima utrkuju kvalitetom, cenama i raznovrsnim asortimanom, ali – pustite nas da kupujemo ono što nam se sviđa i ne menjajte nas. Mi smo takvi, kakvi jesmo. Nepromenljivi čak i kada grešimo u izboru.

Dobro jutro!

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s