Ustanak (6. septembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Iako statistika kaže da nam je povećana stopa zaposlenosti u odnostu na pre, slika koja se može videti širom Srbije govori nešto drugo. Na njoj, mladi tražeći posao, polako gube nadu i sedeći u kafićima zagledani u telefone, jure informacije o poslovima u inostranstvu. Nada da će se dočepati „boljeg života“ ne gubi na intenzitetu, naročito što mnogi od tih mladih ljudi imaju prijatelje iz regiona koji su svoju sreću odavno našli na nekom drugom prostoru. Mlada, uz to i školovana radna snaga, dobro je došla širom razvijenog sveta, i relativno lako dolazi do posla, ali šta ćemo sa onima koji su nekako „zalepljeni“ za ovu zemlju pa ih, ili niko neće, ili sami ne žele da menjaju svoj život. U godinama su kada je rano za odustajanje a prekasno za novi početak. Snalaze se nekako, rade dva posla, rešavaju se svih suvišnih troškova, ne idu na odmor, pecaju se na akcije u trgovinama i ćute. Penizoneri koji u proseku jedva dobace dvadeset hiljada mesečno, organizovali su se u jednom gradu u Vojvodini, i počeli da skupljalju lešnike. Ima ih mnogo, svi su nekako smešteni na različitim „ničijim“ lokacijama i što je najvažnije – državni su. Ne pripadaju nikome, praktično. Skuplja se po planu, u grupama, i svi tačno znaju koje stablo je njihovo a koje kolega iz drugog naselja. Nema svađi, sve je kao u dobro napisanom scenariju nekog filma. Zarade za mesec dva koliko traje sezona i do dve penzije, što im dođe kao dar s neba za neke rupe u budžetu. I, šta sad? Treba li da se svi ugledamo na penzionere koji u Srbiji skupljaju pare sa zemlje ili da prozovemo državu koja ih je malim penzijama na to naterala? Najbolje bi bilo da celu Srbiju zasadimo stablima lešnika pa da svi zajedno, i mladi i stari, krenemo u prikupljanje ovih plodova. Skupili bi lepe pare, bio bi to i jedini i dopunski posao, a i porastao bi nam natalitet uz grickanje prirodnog afrodizijaka. Još samo da ubedimo mlade da se strpe, sačekaju da za pet do deset godina rodi taj zasađeni mladi lešnik, i onda, zajedno sa starijima i onim zaposlenima krenu u akciju „Da se digne Srbija“!

Dobro jutro!

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s