Ustanak (13. septembar – Crtica)

piše: Ru Šavr

Kontejnerska crtica

Kad god radim jutarnji program, negde oko 5 sati kad izlazim iz kuće, zateknem isti prizor. Neko vadi stvari iz kontejnera ispred zgrade, pa onda ide do kontejera niže, pa još niže i na kraju, vrlo brzo, izađe iz ulice. Kažem, vrlo brzo, jer se jasno vidi da ni u jednom nema onog što bi ga zadržalo. Dok se penjem ka autobuskoj stanici, vidim još nekog sa kukom ili štapom kako stiže istim poslom. Kao da je „nova smena“, ako tako mogu da kažem. Primetila sam pre izvesnog vremena da mnogi ljudi koje je muka naterala, upravo u svitanje dolaze i pokušavaju u kontejneru nešto da nađu. I kako vreme prolazi a prizor postaje svakodnevan, primećujem štošta. Sve je više tih ljudi. Takođe, ne viđam u tom poslu samo one na koje smo navikli da odnose sekundarne sirovine. Primećujem i da je ovo češći prizor u mojoj ulici od kako su u susednim postavljeni podzemni kontejneri. Primećujem još dosta toga, recimo, kojom brzinom stari hleb nestane ako ga ostavite pored kante. I tako, i ovog jutra u 5, nezadovoljna, iscrpljena lica prolaze ulicom sa istim ciljem. Izgleda da je neko već bio i uzeo ono što može da posluži jer se pored otpada zadržavaju vrlo kratko i ne odnose ništa. Mislim da nije potrebno da pocrtavam na šta ukazuje činjenica da je beskućnika i veoma siromašnih sve više. Ono što zabrinjava je što sve više njih, ne mislim na izuzetno ugrožene, zainteresovano posmatraju kante za otpatke dok, recimo, čekaju prevoz na stanici. Sve ih je više koji se ne libe da „upadaju“ na kulturne događaje na kojima se očekuje koktel. Tako se tužna slika sa ulica, sve lakše prenosi i u zatvorene prostore. O žicanju ispred apoteka, bankomata, samoposluga da i ne govorim. Sve ovo je jako upadljivo leti, a ovo je jedno dugo toplo leto. Pokazalo je mnogo toga tužnog i tera da se zamislimo.

Dobro jutro.

Advertisements

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s