Ustanak (14. septembar – Crtica)

piše: Dejan GRUJIĆ

 

Početkom osamdesetih godina prošlog veka, video rekorder je bio san i stvar prestiža. Sećam se da sam dobivši prvi video pomislio da više nikada neću gledati sneg na TV ekranu. To su znali i pametni privatni preduzetnici. Kao pečurke posle kiše počeli su da otvaraju video klubove u koje smo hrlili. Iznajmljivalo se između dva i četiri filma dnevno, pošto je peti bio gratis. Gledalo se noću, danju, gutalo sve, od američkih komedija do Brusa Lija, Žan Klod Van Dama ili Indijane Džonsa. Onda su početkom dvehiljaditih godina stigli i DVD plejeri, ali to nije ugrozilo video klubove. Jednostavno, opstali su zahvaljujući tome što su samo proširili delatnost… Iznajmljivali su i VHS i DVD formate filmova. Međutim, zahvaljujući čuvenim torentima i internetu, ugašeni su kao da je neko prosuo kofu vode na jaku vatru. Iako danas u Beogradu tih klubova više uopšte nema, koliko ja znam, slučajno sam u jednom šumadijskom gradu zatekao video klub koji radi. Zamislite, radi! Nalazi se na kraju glavne ulice i dalje ima svoje korisnike koji redovno iznajmljuju filmove. Prijatna i veoma šarmantna vlasnica ovog objekta, koja je u poslu više od četvrt veka, ispričala mi je da se ljudi zanimaju za filmove, naročito na kasetama, jer im to budi neka lepa sećanja, a njoj obezbeđuje da kad plati sve poreze, zaradi minimalni lični dohodak. Srećna je što radi, još više kada joj neko potraži savet šta bi mogao da pogleda. Kaže i da joj uvek oko zablista na neku scenu iz starog filma koji se nekada prikazivao a pokazala mi je i dve kasete na kojima su sredinom devedesetih zabeležena 3 sata čuvenog dobitnika više Oskara. Ovaj klub je u isto vreme i svojevrsno mesto okupljanja ljubitelja filma i kulture uopšte, pa se tu mogu čuti i najnovije vesti iz sveta filma i zabave. Bio sam iznenađen, ne toliko finim ljudima koje sam tamo zatekao koliko nekim mirisima prošlosti iz kaseta koji i dalje unose neku dobrotu u taj mali svet. Da, ima toga, ali samo u gradovima koji su sačuvali dušu uprkos svemu. Beograde, čuješ li me?

Dobro jutro!

 

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj, kako se ono zove?" Za pete: Davkin gazda (Davka je najluđi pas na svetu) Za šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za one kod kojih radim, a koji traže sponzora: "Legenda" Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za kasirke u samoposluzi: Onaj neobrijani što stalno kupuje i veliku kesu Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 01 Beograd 202 - novo na programu i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s