piše: Vlada Todorović
Svi sretni i nezadovoljni
Ispred jedne mesare/pečenjarnice dolazi žurno čovek, razgovara mobilnim, prilazi pultu i pita da li je gotova njegova porudžbina. Dobija potvrdan odgovor, i, dok i dalje razgovara mobilnim, traži da mu dodaju dve kese – jednu sa roštiljem, drugu sa somunima. Radnica na šalteru ga pita da li je platio sve, on potvrdno klima glavom i odlazi.
Gotovo u istom trenutku pultu prilazi čovek koji pita da li je njegova porudžbina gotova. „Biće za 25 minuta“, odgovara radnica. „Vi mora da se šalite, meni su pre 15 minuta telefonom rekli da sada dođem?“, zbunjen je on. „To mora da ste dobili mesaru, oni uvek tako kažu, evo pogledajte – rošitlj je pun, vaša porudžbina nije došla još na red“, kaže mu žena. On, šta će, mora da se okrene i ode.
U međuvremenu je otkriveno da onaj prvi čovek iz priče, sa sve mobilnim na uvetom, zapravo nije platio somune. Okruglo deset komada. Propust koji će neko od radnika morati da nadoknadi. Zbog čega niko iza šaltera nije srećan.
A šta sam za sve to vreme ja radio, pitate se vi? Došao po svoju pljeskavicu za koju se ispostavilo da nije ni stavljena na roštilj, jer je majstor zadužen za te stvari – zaboravio. I tako, što bi naš narod rekao – svi sretni i nezadovoljni! S tim što ja ne videh ikog sretnog oko mene…
Beograd202 