Ustanak (21. septembar – Crtica)

piše: Dejan Grujić

 

Izgleda da su se malo pokvarili tefefoni među beogradskim čelnicima. Iz Skupštine grada stigla je najava i to obrazložena da će se ubuduće na Kalemegdansku terasu moći isključivo uz plaćenu ulaznicu. Nema šale više, mora da se plati šetnja oko Pobednika. Još se javnost nije oporavila od šoka, kad se oglasio Gradonačelnik obećavajući da od naplate ulaza nema ništa. Nit‘ je bilo, niti može biti da se naplaćuje nešto što je oduvek besplatno. Doduše, u zemlji gde se traže rešenja da se naplati sve što može da izazove interesovanje masa, nije nelogično da se primeni nešto što može doneti lep prihod u budžet. U nadi da će cela ova priča otići u zaborav, nije zgoreg setiti se da mi nismo smislili za ovaj kompleks neko srpsko ime, već smo nasledili od Turaka Kalemegdan. To znači da bi Turci mogli da nam traže autorska prava za ime ovog nacionalnog dobra. Takođe, Rimljani i bankari mogu da potraže deo novca od ulaznica jer se ponosimo bunarom koji je slavu stekao zahvaljujući promotivnim spotovima jedne banke „more Marko, obori kamate“ i Rimljanima. I Grci bi zbog Rige od Fere mogli da nam traže procenat, ako ćemo pravo. Velika rekonstrukcija Kalemgdana traje godinama unazad, stalno se nešto popravlja, sklanja, uređuje, a i Pobednik je krenuo poput Tornja u Pizi da malo zanosi u stranu. Daj bože da nas obiđu jaki vetrovi, inače, ode nam simbol Beograda u Ušće reka dveju ispod Avale. Postoji nešto što se oduvek plaća na Kalemegdanu a to su ulazi u Sahat kulu, Rimski bunar, ili za Vojni bunker, Veliki barutni magacin na Donjem gradu i Nebojša kulu.. To nismo osetili mi koji volimo da gledamo, šetamo i uživamo u suncu i prirodi. Dakle, uživanje se nastavlja i biće besplatno. Jedino da se gradonačelnik ne predomisli. Da ne bude posle: „Niste me dobro razumeli, neće se naplaćivati ulaz u Kalemegdan, već samo ulaz na Gornji grad“. Ili, da nam neko od njegovih saradnika na vanrednoj konferenciji za novinare ne pojasni da je on prekršio zakon i umešao se u nešto o čemu ne može da odlučuje. Dakle, rano je da se pije… Dobro jutro!

O darkok

Za neke: novinar Za druge: radio-voditelj Za treće: priređivač knjiga Za četvrte: "Onaj... ma onaj" Za pete, šeste i sedme: komšija Za jednu novinarku: "Čovek koga je preporučio Milan Jeličić" Za kelnera Miću: Hoćemo li i danas duplu, slađu kaficu? Za malog Nešu: "Moj prvi deda Mraz" Za one koji traže njegove izjave: "stručnjak za marketing" Za prijatelje: Dača Za druge prijatelje: Dačo, kako si? Šta radiš? Je l` znaš zašto te u stvari zovem - potreban si mi nešto... Za pse lutalice: Ej, evo ga onaj što pada na mahanje repom Za one koji veruju: Čovek koji je organizovao seminar za putovanje kroz vreme koji se održava juče Za prodavce visećih mostova po kućama: Klijent koji voli ljubičasto-bele mostove Za pristalice reinkarnacije: Bivši zec iz Portugalije, zatim "Napuljski kantoprevrtač" (pseća rasa), potom drvoseča u Sibiru, pa švalja u Češkoj, pa trgovac u Barseloni, a budući humanoid 3M - klasa 2. Za estete: Osoba koja proučava veštinu namigivanja Mesecu Za duhovite: Osoba koja proučava delimično pusta ostrva i Oblake u bermudama Za tebe: (upiši ono što osećaš i misliš)
Ovaj unos je objavljen pod 05 Emisije na Radio Beogradu 202, Ustanak i označen sa , , , , , , , . Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s