piše: Dejan Grujić
Da li ste skoro nekome postavili pitanje: Imaš li ti srca? Ili, možda, da li je vama neko postavio isto pitanje? Šta to može da znači uopšte? O koga i o šta se možemo ogrešiti ako nam takvo pitanje padne na pamet u toku razgovora koji može da bude prijatan ili manje prijatan. Ljubav, često ume da zaboli, a srce u tom slučaju najčešće strada. Počinje da lupa, povremeno kuca pa prestane, sjuri se u pete ili poleti na vrh čela. Posao, takođe može da ga ubrza. Niko kao kolege ili šefovi ne ume da održi kondicioni trening srcu zarobljenom između besa i lažnog mira kojim želimo da sačuvamo nerve i tako ostavimo utisak da nas ništa ne može izbaciti iz takta. Opet, i ovom slučaju strada srce. Ređati ostale faktora koji nas izazivaju na postavljanje pitanja „imaš li ti srce?“ potpuno je nepotrebno. Važno je samo sačuvati nerve, a srce će se već nekako snaći. Možda i hoće ako ga počastimo redovnim snom, urednim i malim obrocima, čestom rekreacijom, smehom i zdravim vazduhom bez duvanskog dima razlivenom iznad alkohola unetog u organizam… Međutim, iako nam srce znači život, mi to ne prepoznajemo na vreme. Vodimo neuredne živote, i to na način kako čine nezadovoljnici u kojima živi umorno i načeto srce. A srce samo pamti i reaguje na svaki potres koji ga zadesi. Bilo bi lepo da se toga makar podsetimo na Svetski dan srca. Kažem, makar danas, pa sutra kako nam bude.
Dobro jutro!
